U PERIODU od 1909. do 1912. godine, Radomir Putnik, Živojin Mišić, Petar Bojović i Stepa Stepanović, četvorica budućih vojvoda ponovo su bili zajedno, na položajima sa kojih su mogli odlučujuće da utiču na pripremu vojske i zemlje za velike događaje.
POSLE promene na prestolu, uspostavljen je demokratski parlamentarni režim u zemlji.
PODIŽEM čašu vina ovu, za sreću, zdravlje i godinu novu. Nazdraviću svojim pićem crvenim da godina što nam dolazi bude lepa i da rodi više, sa zracima Suncem obasjanim - Ne previše, ni malo - kad zatreba seljaku nek` padaju kiše.
U APRILU 1901. Mišić je unapređen u čin general- štabnog pukovnika, a narednog meseca postavljen je za komandanta Beogradske pešadijske brigade i za člana Vojno-disciplinskog suda.
JEDNA od žrtava, na osnovu lažnih dostava, nepredvidivog mladog kralja Aleksandra Obrenovića, bio je i generalštabnig pukovnik Radomir Putnik, najumniji srpski oficir. Kralj Milan je, još dok je bio na prestolu, sumnjičio Putnika da je naklonjen radikalima i da je pristalica princa Petra...
DA je Srbija zemlja sa najvećim brojem civilnih i vojnih žrtava, srazmerno broju stanovnika, u Prvom svetskom ratu, svi (u Srbiji) znamo.
USPON Živojina Mišića u službi i uspešno napredovanje imalo je uzlaznu liniju od završetka pripreme za generalštabnu struku do majskog prevrata 1903. godine.
POSLE bugarskog rata Mišić je, blagodareći prirodnom talentu i velikom entuzijazmu, vredno radio na svom stručnom usavršavanju i uspešno napredovao u službi.
VREME između mobilizacije i početka rata vojska je provodila pod otvorenim nebom blizu bugarske granice i tamo dočekala duboku jesen, kišu i glib ta pugevima, što je psihički iznurivalo ljudstvo, o čemu i Mišić piše u svojim Uspomenama sa neskrivenim nezadovoljstvom.
POSLE godinu dana službovanja u Užicu Mišić je premešten u Valjevo, u maju 1885. godine za komandira čete u 5. bataljonu stajaće vojske.