Ako padaju investicije, hoće li skočiti evro i sve nam poskupeti?

Stabilan kurs dinara poslednjih sedam godina uveliko je zasnovan na obimu stranih investicija koje donose "tvrdu valutu" u Srbiju, šta ako/kada one posustanu?Političke prilike u Srbiji svakako utiču na nivo priliva stranih investicija ali samo gledano u dužem vremenskom periodu, ali više od toga da li ćemo imati opet rekordan priliv SDA ili građane više brine da li će to uticati na kurs dinara, a time i na inflaciju. Profesor Beogradske bankarske akademije (BBA) Zoran Grubišić kaže za 24sedam da za to, zasad, ne bi trebalo da bude brige.Kurs dinara prema evru formira se na osnovu ponude i tražnje za panevropskom valutom na domaćem deviznom tržištu, koja potiče od klijenata banaka koje posluju u Srbiji, građana i kompanija, kao i potreba banaka za domaćom i stranom valutom, kažu iz NBS.Međutim, na ponudu i tražnju utiču i, istakla je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, sva kretanja u međunarodnom okruženju, uključujući geopolitičke krize, protekcionizam, odluke vodećih centralnih banaka i druga kretanja… Ta kretanje pre svega se tiču kretanja kapitala, jer svaki put kada u Srbiju dođe strana kompanija ona za svoju fabriku ili proizvodnju softvera, donese i gomilu evra. A ti evri onda utiču i na kurs dinara.A na priliv evra utiče i domaća politička scena, koja je uzavrela poslednjih nekoliko meseci a kao što je poznato, investitori u načelu više vole "mirne vode".I pored tvrdnji nekih članova Vlade da se ulični protesti već ugrozili priliv stranih investicija spolja, kao i (re)investiranje onih investitora koji su već tu i da to ugrožava privredu, guvernerka Tabaković kaže da je u ovom trenutku teško oceniti u kojoj meri se protesti odražavaju na ekonomsku aktivnost.– Za sada ne vidimo da ima većih zastoja u proizvodnom sektoru, pre svega industrijskoj proizvodnji, a nastavlja se i aktivnost u uslužnim sektorima. Protesti bi pre svega mogli da utiču na odlaganje određenih investicija i potrošnje za kasnije, i to se za sada vidi u prilivu stranih direktnih investicija koji je sporiji u dosadašnjem toku godine – rekla je Tabaković i dodala da će efekti protesta na BDP zavisiti pre svega od toga koliko će oni da traju.Da će protesti imati mali uticaj u smislu privredne aktivnosti, kao i kursa slaže se i profesor Grubišić, inače i dekan BBA.– Da bi se video takav uticaj oni bi morali da traju nekoliko kvartala a ne mesec dana ili nekoliko meseci. A i tada bi kurs mogao da ostane stabilan, ukoliko NBS tako želi, jer ima velike devizne rezerve. Srbija sada ima oko 25 milijardi evra neto rezervi a krajem 2020. su bile ispod 11 milijardi. Korišćenjem tih rezerve može da se održava kurs koji se želi a trenutno nema nikakvih indicija, po meni, da se izgubi stabilnost kursa – napominje Grubišić za 24sedam.A koliko se taj kurs može održavati, odnosno koliko se može dozvoliti da se devizne rezerve zbog toga eventualno istanje je, kaže profesor Bankarske akademije, tajna.– Taj nivo svakako postoji, ali vam niko neće reči koliki je jer to ne sme da se javno kaže, pošto bi to bio podatak koji bi iskoristili špekulanti i na tome zaradili. U svakom slučaju, daleko smo od toga – ističe Grubišić.Devizne (bruto) rezerve su u 2024. godini narasle 4,4 milijarde evra, a NBS je kupila 2,7 milijardi evra od banaka, kako bi kurs dinara ostao stabilan, odnosno srpska valuta ne bi ojačala. Kurs je stabilan, da li je i realan?Na pitanje da li ova stabilnost kursa znači i da je on "realan", prof. Grubišić odgovara kontrapitanjem "šta je realno?".– To znači da je kurs relativno ravnotežan. Da nije, trošili bi devizne rezerve da "branite" dinar. Ali realan nije, u teorijskom smislu, i to zbog toga što je naša inflacija znatno veća od one sa tržišta evra, tj. evrozone – objašnjava sagovornik 24sedam.No, ovo opet ne znači i da evro treba da bude mnogo jači od dinara nego što je sada, kao što obično traže srpski izvoznici.– Tvrdnja da bi oni prošli bolje na stranim tržištima kada bi imali "realan" kurs, odnosno slabiji dinar, je proizvoljna i nedokazana. Možda bi to tako bilo ali to ne znamo sigurno, jer konkurentnost ne znači samo cenu, već i bolji marketing, kvalitet proizvoda, pristup tržištu… A ono što sigurno znamo je da bi rast deviznog kursa kod nas podstakao inflaciju, preko povećane vrednosti uvoza – zaključuje profesor Zoran Grubišić.Dolar nema uticaja na dinar-evroProfesor Zoran Grubišić potvrđuje napomenu guvernerke Tabaković, da svetsko međusobno talasanje dolara i evra nema direktne veze sa kursom dinara.– To izgleda ne shvataju ni neki ekonomisti ovde. Vrednost dinara prema evru se formira prema ovdašnjoj ponudi i tražnji tih valuta. Vrednost dinara prema trećim valutama određuje se konverzijom kroz evro i njegovu trenutnu vrednost prema dolaru ili nekoj drugoj valuti na međunarodnim berzama u Londonu, Cirihu… Zato NBS ne može da "oslabi" ili "ojača" kurs dinara prema dolaru, kao što neki traže, jer dolar-evro je pitanje svetskog tržišta na kom smo mi beznačajni.