Banković: Trolejbusi su kolateralna šteta kako bi uprava grada našla pogodan način da ispuni želju vlasniku Strele

"Trolejbusi su stari, u lošem stanju, loša je i njihova efikasnost, zastarela je i trolejbuska mreža...." Ovo i mnogo toga drugog u prilog tezi da je neophodno trolejbuski podsistem ukinuti i zameniti ga podsistemom električnih vozila, tako što bi u tom poslu grad imao privatnog partnera u vidu Strele iz Obrenovca, navođeno je kada je krajem godine na sednici Skupštine grada Beograda usvajana odluka o zameni trolejbusa električnim autobusima. Da u realnosti, odnosno na terenu nije baš tako i da grad iznosi podatke, čak i netačne i neistinite, a kojim bi opravdao ulazak u javno-privatno partnerstvo sa Strelom, ukazuju već nedeljama predstavnici pojednih sindikata GSP-a, udruženja građana i stručnjaci sa Saobraćajnog fakulteta. Oni poručuju da borba za očuvanje trolejbuskog podsistema, koji u Beogradu postoji već gotovo osam decenija, tek počinje podsećajući da trolejbusi nisu tek tamo neki relikt prošlosti od kojeg gradovi u svetu odustaju već upravo suprotno – podstistem javnog prevoza koji gradovi i te kako unapređuju i čiju mrežu šire, kao što je na primer Budimpešta.Među onima koji su nedavno pokrenuli akciju "Za trole - za moderan javni prevoz", a koji smatraju da tako nešto, poput Budimpešte, treba da radi i Beograd, a ne da ukida trolejbuse, jeste i Ivan Banković, predsednik sindikata Centar GSP Beograd. On naglašava da opravdanja u vezi sa planiranim ukidanjem trolejbusa, a koja smo mogli da čujemo pred novu godinu od prvog čoveka grada su, u najmanju ruku, vrlo neuverljiva. - Da sam se juče prvi put probudio u ovom gradu i da nemam iskustva u svom poslu, možda bih pomislio da je u pitanju neznanje i želja da se trolejbusi promene po svaku cenu nekim drugim vozilima kako bi uprava grada pokazala da žele da ostave trag iza sebe po kojem će ih neko upamtiti. Ali pošto malo bolje poznajem stvari iznutra, ipak je nešto drugo posredi. Trolejbusi kao trolejbusi ne smetaju nikome, pa ni gradonačelniku, ali ono što izleda smeta jeste – zakon. I upravo Zakon o komunalnim delatnostima propisuje da tramvajima i trolejbusima gradski prevoz putnika, kao komunalnu delatnost, može da obavlja samo javno preduzeće, što je u našem slučaju to GSP Beograd. Pošto tu nema prostora da privatni prevoznik ulazi u posao sa tramvajima i trolejbusima, rukovodstvo grada je odlučilo da zaobiđe zakon, da proglasi trolejbuse za nekakvu prevaziđenu tehnologiju, vozila koja skoro pa ne mogu da skreću ni levo ni desno, da se jedva kreću i da je to nekakva zaostavština iz prošlog milenijuma. Ništa od toga nije tačno, baš naprotiv - naglašava Banković.Kako ističe, iza svega ovoga se zapravo krije isključivo namera vlasnika privatnog preduzeća Strela" iz Obrenovca da bude prvi privatni prevoznik koji će ući u veliki posao prevoza putnika elektrovozilima, i to, podseća, ni manje ni više nego na period od 20 godina. - Rukovodstvo grada je u poslednjih godinu dana pokazalo veliku efikasnost, agilnost i predusretljivost i da su zaista dobar servis, ali samo kao kada je reč o ispunjenju poslovnih ambicija vlasnika privatnih prevoznika, po sistemu "želja vlasnika privatnih prevoznika za nas je zapovest". Dakle, trolejbusi su kolateralna šteta kako bi uprava grada našla pogodan način da ispuni želju vlasniku Strele, jer nigde u svetu i velikim metropolama nemate ovakvu gradsku vlast koja čini sve da resurse, imovinu i infrastrukturu svog grada rasparča u korist nekog privatnika koji nema nikakvo iskustvo sa elektrovozilima. Dozvoliću sebi da pretpostavim kako je ceo projekat zamišljen da se sprovede u narednim mesecima. Budući privatni partner sada grčevito traži nekoliko elektrovozila u što kraćem roku, sa bilo kog lagera sa kojeg tu količinu od četiri ili pet elektroautobusa može da dobije do kraja godine. Za široki auditorijum, bilo bi efektno da tih nekoliko vozila budu poznatog proizvođača, brenda koji dobro zvuči kada se izgovori, kao što je, recimo, Mercedes. Baš u trenutku kada privatni partner ugovori nabavku od, recimo, četiri elektroautobusa, grad Beograd raspisuje javni konkurs za izbor privatnog partnera, a uslov tog javnog konkursa je da privatni partner ima spremnih, recimo, baš četiri autobusa u roku od godinu dana, na primer za liniju 19. Preostala vozila privatni partner bi bio obavezi da nabavi u roku od dve godine od zaključivanja ugovora, a u međuvremenu bi mogao, recimo, da koristi kao zamenu i hibridna vozila (dakle, u suštini, dizel) - navodi BankovićOn ukazuje da bi, na primer, uslov takvog javnog konkursa mogao da bude i da budući privatni partner ima do sada zaključena najmanje tri ugovora o javno-privatnim partnerstvima, samostalno ili u konzorcijumu i to u gradovima većim od 100.000 stanovnika. - Iskustvo sa elektrovozilima nije neophodno, ionako je ugovor na 20 godina, pa će se, valjda, nešto i naučiti za to vreme. Infrastruktura, punjači, lokacije punjača za e-autobuse, instalisana snaga, mogućnosti elektrodistributivne mreže – to će da se rešava "u hodu" i veći deo obaveza bi pao na teret javnog partnera, odnosno grada. Prioritet je da se takav ugovor zaključi što pre, razume se, hitnost je zbog "javnog interesa", zar imamo razloga da sumnjamo u nešto drugo? Iz toga možemo da zaključimo – onaj ko bude vladao tehnologijom električnih vozila, taj će biti neprikosnoven prevoznik u godinama pred nama - napominje Banković.Kada je reč o GSP Beograd, Banković podseća da je to preduzeće, koje ima tradiciju i ne postoji kompanija u Srbiji koja na jednom mestu okuplja veći broj elektroinženjera, mašinskih inženjera i saobraćajnih inženjera i koja je operator trolejbuskog podsistema još od 1947. godine. Tehnologija rada, infrastruktura, ljudski resursi, neprocenjivo iskustvo koje se prenosilo sa generacije na generaciju, uz praćenje savremenih dostignuća, bolju i iskusniju kompaniju u eksploataciji elektrovozila nemamo u Srbiji, podvlači Banković.- I nikada neću reći da je GSP savršen, suočavamo se i tu sa brojnim problemima i izazovima, nekada više, nekada manje uspešno. Ali od svih problema koji se odnose na glomazan sistem, nekada inertnost, propuste koji se dogode, najveći problem je što je rukovodstvo grada počelo da se bavi mikromenadžentom GSP-a, odnosno da se gradonačelnik i njegovi savetnici pitaju za svaku stvar u GSP-u, pa i za to kakva će se vozila nabavljati i od kog proizvođača. Nekako po pravilu, to budu vozila turskih proizvođača, po meri proizvođača, a ne krajnjeg kupca (GSP-a) i putnika. To potpuno urušava kulturu korporativnog upravljanja i obesmišljava postojanje menadžmenta GSP-a, jer se u gradonačelnikovom kabinetu donose sve odluke, a GSP samo dobija direktivu šta će da sprovede u zavisnosti od toga što je jutros odlučeno u Starom dvoru. Kod tako postavljenog odnosa, ne možete da krivite GSP zbog toga što ne ispunjava uvek očekivanja svojih sugrađana i korisnika usluga. Umesto toga, grad Beograd treba da ima ulogu kreatora transportne politike, strategije razvoja i osnaživanja svog, gradskog preduzeća, a GSP da bude tu da osmisli i realizuje svoje zadatke i povereni posao u skladu sa transportnom politikom i usvojenim strategijama grada, kao i da menadžment GSP-a odgovara za svoj rad Skupštini grada Beograda, odnosno građanima Beograda. Nažalost, na delu vidim da rukovodstvo grada zanima isključivo razvoj privatne firme Strela i da su veoma zainteresovani da novac svih Beograđana i radnika GSP-a završi u kasi tog privatnog prevoznika naredne dve decenije, a dodatno nam se to predstavlja kao neki napredak i boljitak - ocenjuje Banković. Ilustracija (Foto: Dejan Aleksić)Kako kaže, u celom ovom haosu, zaposleni u GSP Beograd su kao pastorče o kojima niko ne vodi računa, jer se grad postavio u ulogu maćehe prema GSP-u. - Odgovorno tvrdim, najiskusnije radnike održavanja i vozače ima upravo isti taj GSP i ti ljudi su preko potrebni Beogradu i njegovom sistemu javnog transporta, jer ne možete za mesec dana stvoriti iskusnog radnika koji zna svoj posao. Umesto zapošljavanja ljudi iz Šri Lanke, Nepala, afričkih zemalja, u GSP-u rade ljudi koji su sa ovih prostora i iza kojih stoji ozbiljan rad, trud i zalaganje, iako su često plaćeni znatno manje od onoga što zaslužuju. Gradsko preduzeće ima saobraćajni depo na Dorćolu, koji je tu decenijama. Šta nam je alternativa? Da Streli poklonimo taj depo i ustupimo zemljište na korišćenje, jer ta firma nije u stanju da napravi svoj depo za smeštaj, negu i održavanje vozila? Da GSP bude podstanar u sopstvenoj kući? Podsetiću vas da ista ta Strela još uvek nema ni svoje garaže prilagođene poslu koji im je poveren, saobraćajne depoe, nemaju čak ni svoje perionice za pranje vozila i dnevnu negu, da ne govorimo o sistemu preventivnog održavanja vozila, stručnom kadru i uvođenju naprednih tehnologija. Čitava poslovna filozofija te privatne firme se zasniva na tome da se kupe autobusi koji imaju prepoznatljiv i zvučan naziv brenda i na tome se završava njihovo ulaganje. Sve drugo je čista improvizacija i uštede, a to na duže staze donosi samo probleme i nepouzdanost voznog parka, a kada to počne da se primećuje, znači da će trpeti i korisnici javnog prevoza. Tada neće mnogo značiti što je u pitanju mercedes autobus plave boje, ako se ne ostvari glavna uloga pouzdanog, bezbednog i udobnog javnog prevoza u Beogradu - kaže Banković dodajući da je izuzetno važno da ova tema bude u fokusu.- Naš zadatak je da se u ovom trenutku sa aspekta stručnjaka, građana i zaposlenih bavimo ovom temom, a uveren sam da će doći trenutak kada će se istom ovom temom baviti i specijalni tužilac za visoku korupciju - napominje Banković.Celokupan elektropodsistem mora ostati u okviru GSP-aKada je reč o akciji "Za trole – za moderan javni prevoz", kako ukazuje Banković, sada je na redu da se dopre do što većeg broja građana, ali i zaposlenih u GSP Beograd, o čijoj se sudbini radi. - Niko od nas nije protiv razvoja grada i kupovine novih vozila, ali u ovom slučaju svi argumenti su na našoj strani. Zbog toga svi zajedno zahtevamo hitnu obustavu ukidanja trolejbuskog saobraćaja, tražimo kupovinu novih trolejbusa poslednje generacije i sa autonomijom, ali i da celokupan elektropodsistem mora ostati u okviru javnog gradskog prevoznika – GSP-a. Neizostavno je uključiti Saobraćajni fakultet u svaki deo procesa i da razgovaramo o daljem širenju trolejbuske mreže i novim trolejbuskim linijama, u skladu sa već donetom Strategijom razvoja javnog linijskog transporta putnika na teritoriji grada Beograda za period do 2033. godine. Sve dalje korake ćemo donositi uz dobro promišljanje, isključivo vodeći se interesima ovog grada, očigledno je da imamo posla sa onima koji o tome nisu mislili nijednog trenutka, jer im je draži interes privatnih prevoznika - zaključuje Banković.D. Aleksić