BiH smanjuje zavisnost od ruskog gasa: Američki pritisak i uticaj Kremlja

Bosna i Hercegovina napravila je značajan korak prema realizaciji gasovoda Južna interkonekcija, projekta koji ima za cilj osigurati energetsku sigurnost zemlje i smanjiti zavisnost od ruskih isporuka prirodnog gasa.Primarni cilj projekta je diverzifikacija ruta i izvora gasa kroz uvoz američkog ukapljenog prirodnog gasa (LNG) s terminala na hrvatskom ostrvu Krk te pristup resursima kaspijske regije. Ukoliko bude završen, Južna interkonekcija bi uspostavila prvi gasovodni interkonektor između BiH i Hrvatske s kapacitetom od 1,5 milijardi kubnih metara godišnje.Usvojen zakon nakon višegodišnjih zastojaDom naroda BiH 16. januara usvojio je zakon koji uklanja ključne zakonodavne prepreke za realizaciju ovog projekta, čime je okončano više od 15 godina političkih blokada. Gasovod dužine 217 milja (oko 350 kilometara) prolazio bi kroz Hrvatsku, Crnu Goru, Bosnu i Albaniju, dok bi bosanski dio vodio od Posušja preko Mostara do Novog Travnika.Projekat je inicijalno procijenjen na 108 miliona dolara, koje bi finansirala Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Međutim, novije procjene ukazuju da bi cijena mogla dostići 216 miliona dolara.Južna interkonekcija je dio strateških prioriteta Evropske unije i uklapa se u njen Ekonomski i investicioni plan za zapadni Balkan, kao korak prema prelasku s uglja na čišće izvore energije. Planirano je i da gasovod bude prilagođen za vodonik, kako bi odgovarao budućim energetskim potrebama.Energetska zavisnost BiH i političke preprekeTrenutno, prirodni gas čini manje od 3% ukupnog energetskog miksa BiH, ali ima ključnu ulogu u radu industrijskih pogona i toplana, posebno u Sarajevu. BiH je gotovo u potpunosti zavisna od ruskog gasa koji dolazi preko Turskog toka, ulazeći iz Srbije i prolazeći kroz entitet Republika Srpska.Ideja o Južnoj interkonekciji prvi put je pokrenuta 2009. godine, nakon što je prekid isporuke ruskog gasa ostavio 100.000 domaćinstava bez grijanja usred zime.Međutim, projekat je godinama bio blokiran političkim preprekama, uključujući otpor stranaka bosanskih Hrvata. Oni su zahtijevali da projektom upravlja nova kompanija sa sjedištem u Mostaru, a ne državni BH-Gas iz Sarajeva. Američka ambasada i zvaničnici EU više puta su kritikovali ove blokade, upozoravajući na narušavanje energetske sigurnosti zemlje.Američki pritisak i ruski uticaj Početkom 2024. godine, američki državni sekretar Antony Blinken poslao je pismo vlastima BiH i Hrvatske, naglašavajući važnost projekta za nacionalne interese BiH. Blinken je optužio političke lidere za stavljanje vlastitih interesa iznad energetske nezavisnosti države.Rusija, s druge strane, vidi ovaj projekat kao prijetnju svom uticaju na Balkanu. Ruska ambasada u BiH optužila je SAD za destabilizaciju zemlje promoviranjem Južne interkonekcije, dok su vlasti Republike Srpske uslovile podršku projektu izgradnjom alternativnog ruskog gasovoda.Ekološke kritike i klimatski ciljeviProjekat se suočio i s kritikama ekoloških organizacija. Aktivisti tvrde da gasovod prolongira zavisnost od fosilnih goriva i odgađa tranziciju na obnovljive izvore energije.S druge strane, zagovornici tvrde da je Južna interkonekcija ključna za smanjenje zavisnosti od ruskih isporuka i omogućava pouzdaniju energetsku budućnost.Korak prema energetskoj sigurnostiAko se realizuje, Južna interkonekcija bi značajno unaprijedila energetsku sigurnost BiH, diversifikovala izvore snabdijevanja i smanjila ruski uticaj u regiji. Ostaje da se vidi hoće li projekt prevazići preostale političke i ekološke prepreke te koliko brzo BiH može krenuti ka održivijem i sigurnijem energetskom sistemu.