Brine li država o radnicima ili o investitorima - Domaće radnike menjaju još obespravljeniji, strani

- Država ne vodi računa o pravima radnika, jer ne samo što su neki radnici dobili otkaz šest dana pred Novu godinu, nego ni minimalna, a ni medijalna zarada ne pokriva osnovne troškove jedne porodice - izjavila je za N1 istraživačica Centra za dostojanstven rad Sarita Bradaš.Kineski proizvođač autodelova Mei Ta, čija se fabrika nalazi u Bariču, odlučila je da pred praznike svojim radnicima daruje otkaz. Nakon prethodno dobijenih državnih subvencija, sada se priča da će domaće radnike u nekom trenutku zameniti strana, jeftinija, radna snaga. Da li dojučerašnji radnici te firme dele sličnu sudbinu i svih drugih uposlenika stranih kompanija širom Srbije?- Problematično je nekoliko stvari. Kada se otpušta toliki broj radnika, poslodavac je u obavezi da donese program rešavanja viškova zaposlenih. Ne može 300 ljudi pojedinačno da dobije otkaz. Potrebno je da se izradi program rešavanja viškova. To što je neko na bolovanju ne sme da bude razlog za proglašavanje tehnološkim viškom - kaže Bradaš.I dodaje da je program rešavanja viškova proces koji traje.- Ne može da se desi šest dana pre Nove godine da se kaže. Jer taj program se daje na mišljenje sindikatu, ukoliko on postoji u kompaniji, ali i Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Čitav proces treba da dovede do toga da se što više ublaže ti socijalno-ekonomski efekti - rekla je Bradaš.Bez zapošljavanja tri mesecaPrema njenim rečima, taj program se ne donosi "tek tako".- Postoje tri razloga po Zakonu o radu – ekonomski, tehnološki ili organizacioni razlog, što znači ili kada poslodavac nema dobru prodaju, kada unapredi tehnologiju, pa nema tolike potrebe za ljudima, ili iz tih nekih organizacionih razloga - pojašnjava.Što se tiče najave da bi domaće radnike u kompaniji Mei Ta mogli da zamene strani radnici, Bradaš kaže da uslovi rada i zaštita radnika važi isto za sve radnike.- A zamena radnika ne potpada pod ove ekonomske razloge za otkaze. Ekonomski razlog bi bio da su vama smanjeni prihodi, ne možete da se pod tim izgovorom rešite radnika koje plaćate više od stranaca. Pritom, poslodavac ne sme da tri meseca primi nikog na onim mestima na kojima je otpustio radnike - naglasila je.Kaže i da u našim manjkavim zakonima postoji zaštita prava radnika.- I ovaj slučaj bi morao da bude u fokusu inspekcije rada. Ako su otpustili ljude, oni treba da čekaju tri meseca da bi primili strane radnike, i to mi ne izgleda kao dobar poslovni poduhvat - rekla je Bardaš.Dodala je i da strani radnici takođe treba da budu zaštićeni.- Imamo stalno antagonizam između stranih i domaćih radnika. Imate situaciju da oni obespravljeni budu zamenjivani radnicima koji su još više obespravljeni - uporedila je Bradaš.A ta radna mesta u stranim kompanijama poput Mei Ta su subvencionisana.- To ne menja stvar, poslodavci se nisu obavezali kada su dobili subvencije za radna mesta da neće proglasiti tehnološki višak. Videli smo na primeru Geoksa, kada su istekle subvencije, oni su se jednostavno spakovali i radnici su ostali bez posla. Da li neko u ovoj državi ko daje te subvencije radi neke analize toga - upitala je.Besplatna radna snaga Bradaš pojašnjava da su radnici za te subvencionisane kompanije "dve, tri godine potpuno besplatna radna snaga".A istraživanje pokazuje da bez obzira na to, njihova prava se umnogome krše. Primera za to smo poslednjih godina videli u fabrikama poput južnokorejske Jure.- Da inspekcija rada radi inspekciju, imali bismo informacije. A ovako, mi podatke dobijamo od nevladinih organizacija koje se bave istraživanjima. Podaci iz istraživanja pokazuju da se prava radnika u tim kompanijama krše. Počev od osnovne zarade koja je malo više iznad minimalne, a onda radnici to pokrivaju prekovremenim radom i bonusima. Jedan od bonusa je, na primer, dodatak za prisutnost na radu. Znači, njega dobijate ako ne koristite bolovanje, a ako odete na bolovanje, onda nemate taj bonus - priča Bradaš. Loši uslovi radaKako kaže, loši su i uslovi rada u tim fabrikama.- Leti nema klimatizacije, vruće je, radnici se često povređuju, čak i umiru na radnom mestu. Svi ti podaci postoje i ova država je u obavezi da zaštiti radnike. Trebalo bi da pošalju inspekciju. Međutim, problem je što imate i mali broj insprektora u Inspektoratu i primetno je da se okreće glava na drugu stranu - izjavila je gošća N1.Na pitanje koliko se sami radnici žale na uslove rada, ona kaže:- Podaci iz sindikata govore da im se radnici obrate tek kad dobiju otkaz, jer se pre toga plaše da ne ostanu bez posla. A pred sudovima treba snositi troškove, i tu malo bolju poziciju imaju radnici koji su učlanjeni u sindikate.Bradaš dodaje i da je "jako malo štrajkova".- Onaj u Knjaževcu (štrajk u fabrici Falk Ist) bio je štrajk koji je najviše odjeknuo. Oni su dobili nešto bolje uslove, ali to jeste jedan od mehanizama sindikalne borbe. Ali, ima jako malo udruživanja radnika u sindikatima. A za svoja prava se ne možete izboriti pojedinačno, već samo udruženo - navela je.Prosvetari moraju da budu uporniKomentarišući štrajk prosvetnih radnika, Bradaš kaže da su oni u malo težoj situaciji, jer moraju da održavaju zakonski minimum rada.- Ako budu uporni, oni će dobiti šta žele, moraju da budu uporni. Međutim, taj minumum procesa rada otupljuje oštricu protesta. Kada je potpuno obustavljen rad, onda se dolazi lakše do ispunjenja zahteva. Zakon o štrajku mora da se menja i da se on odnosi samo na one delatnosti koje su egzistencijalno važne - naglasila je Bradaš.A država se, pokazalo se, ne brine za prava radnika.- O čemu pričamo? Šest dana pred Novu godinu 300 radnika ostaje bez posla! Toliko o tome koliko država brine. Ne vodi se računa o pravima radnika, jer ni minimalna, ni medijalna zarada nisu adekvatne i ne mogu da pokriju osnovne troškove prosečne porodice. To je ono što je bitno - rekla je.