Posle 30 godina otkrivena tajna serije "Otvorena vrata": Znate li zašto ste gledali Cakanu i njenu porodicu?
U kultnoj seriji igrali Vesna Trivalić, Bogdan Diklić, Nikola Đuričko, Lane Gutović...
Dijana Grbić Dijana Grbić je glumica i producent izvođačkih umetnosti, a dugogodišnje iskustvo stečeno u kulturnoj industriji danas koristi da na poziciji direktora Narodnog pozorišta Republike Srpske unapredi sve aspekte njegovog delovanja. Profesionalnu karijeru je gradila i u Londonu kao asistent na programu obrazovanja u sklopu Međunarodnog festivala pozorišta London (LIFT), nakon uspešno završenih magistarskih studija produkcije izvođačkih umetnosti. Dijana je aktivno radila na brojnim projektima i programima u oblasti kulture sa akcentom na pozorište i izvođačke umetnosti.Kako ističe u intervjuu za eKapiju, reditelji, glumci, scenografi, kostimografi, muzičari, svi su kreativci koji su najplodonosniji kada ih razumete i kada im pružite kreativnu slobodu. - S druge strane, kao menadžer morate i da se krećete u određenim poslovnim okvirima. Spojiti te dve krajnosti cilj je direktorki pozorišta.Dodaje i da nastoje da pozorište postane mesto za kulturnu razmenu i dijalog, kao i da je za održivost važno izgraditi dugoročne strategije koje omogućavaju komercijalni uspeh bez ugrožavanja umetničkog integriteta.eKapija: Na čelu ste jedne od najvažnijih kulturnih institucija u RS. Kad se osvrnete na svoj razvojni put, koje biste pređene stepenike do danas posebno izdvojili i zašto?- Moj razvojni put počeo je davno, jer sam od tinejdžerskih dana bila aktivna u raznim organizacijama i udruženjima, kasnije je došao rad u institucijama. Radila sam na brojnim projektima i programima u oblasti kulture, sa akcentom na pozorište i izvođačke umetnosti, od kojih bih izdvojila organizaciju brojnih radionica sa renomiranim evropskim umetnicima (Geraldine Pilgrim, Graeme Miller, Helen Karuna Karan, Jola Cynkutis…), a posebno zadovoljstvo bilo je žiriranje na Teatar festu "Petar Kočić" (2010, 2011.) i Međunarodnom festivalu mladog glumca "Zaplet" (2018). To, i iskustvo stečeno u međunarodnim okvirima, omogućilo mi je da sagledam pozorište iz šire perspektive. Rad u Narodnom pozorištu Republike Srpske predstavlja kulminaciju tih iskustava jer sam tu imala priliku da primenim svoja znanja u konkretnoj praksi, u cilju razvoja i unapređenja kulture i umetnosti u regionu.eKapija: Imate internacionalno iskustvo, pre svega iz Londona. Kako je izgledalo to odvažno putovanje i šta smatrate svojim najvažnijim lekcijama iz tog perioda?- Nakon osnovnih studija na Akademiji umetnosti u Banjaluci, put me odveo u Veliku Britaniju. Magistrirala sam produkciju izvođačkih umjetnosti na Goldsmitsu u Londonu. Profesionalnu karijeru gradila sam kao asistent na programu obrazovanja u sklopu Međunarodnog festivala pozorišta London (LIFT). To iskustvo u Londonu bilo je ključno za moj profesionalni razvoj, jer sam se upoznala sa najnovijim trendovima u produkciji izvođačkih umetnosti, što je bilo izuzetno inspirativno. Najvažnija lekcija koju sam ponela sa sobom je da umetnost i pozorište nisu samo umetnički izraz, već i kompleksna industrija koja zahteva ozbiljno planiranje, menadžment i saradnju sa različitim sektorima. Naučila sam kako da balansiram između umetničke slobode i poslovne realnosti, kao i kako da stvorim održiv model za produkciju i promociju umetnosti.eKapija: Pod vašim rukovodstvom šta nastojite da implementirate u poslovanju i delovanju NP RS?- Bilo da vodite neki manji teatar, gradski ili nacionalni, kao što je ovde slučaj, pozorište morate da razumete i volite. Njegova kompleksnost ogleda se u tananim nitima ljudskih karaketara i emocija. Reditelji, glumci, scenografi, kostimografi, muzičari, svi su oni kreativci koji su najplodonosniji kada ih razumete i kada im pružite kreativnu slobodu. S druge strane, kao menadžer morate i da se krećete u određenim poslovnim okvirima. Spojiti te dve krajnosti cilj je direktorka pozorišta, bar ja to tako vidim. Želim da NP RS postane centar kreativnosti. Fokusiramo se na efikasno upravljanje resursima, saradnju sa lokalnim i međunarodnim partnerima, i osiguranje finansijske stabilnosti. Takođe, nastojimo da pozorište bude relevantno za širu društvenu zajednicu, zato smo ove pozorišne sezone pokrenuli kampanju "Pozorište za sve" koja se odnosi na slepe i slabovide, lica sa oštećenjem sluha, osobe sa invaliditetom. Trudimo se da svima omogućimo pristup našoj kući.eKapija: U svetu, kritika, posebno nakon premijere nekog komada, ključna je za opstanak i dalju posećenost njenog izvođenja. Gde vidite kod nas taj odnos, imamo li dobrih kritičara i imaju li ikakvog uticaja na punjenje pozorišnih sala?- Svaka konstruktivna kritika je dobro došla, ona ima značajnu ulogu, ali u našem kontekstu vidimo da je uticaj kritike donekle ograničen. U nekim slučajevima, kritike mogu biti korisne za unapređenje kvaliteta predstava. Takođe, naglasila bih da moramo napraviti jasnu razliku između kritičara i kritizera, nažalost kod nas nema adekvatnih pozorišnih kritičara. Mediji i društvene mreže takođe imaju sve važniju ulogu u oblikovanju publike. Ipak i dalje je najdelotvorniji marketing i preporuka od "uha do uha". U to smo se uverili više puta, zato se možemo pohvaliti da su gotovo sve naše predstave rasprodate i uvek se traži karta više. Zbog te činjenice možemo svi u pozorištu biti jako ponosni. To nam je istovremeno i podstrek da u narednom periodu jednako kvalitetno radimo…eKapija: Glumac je glumac, ali gluma je i profesija koja kao i svaka druga ima i svoju finansijsku stranu priče. Tako jednako i pozorište ima prihode i rashode, a koliko je teško uspešno održavati balans?- Balansiranje između finansija i umetnosti jeste izazov, ali to je deo koji je jednako važan kao i umetnički sektor. Upravljanje budžetom, pri čemu se mora voditi računa o održivosti i kreativnom izrazu, nije lak zadatak. NP RS je republička institucija, naše nadležno ministarstvo je ministarstvo prosvete i kulture Republike Srpske sa kojim imamo odličnu saradnju, ali teatarska kuća mora da se bavi i komercijalnim projektima, da stvara poslovna partnerstva, sponzore i prijatelje pozorišta. S prodajom ulaznica, kao što rekoh prethodno, nemamo problem. Ovde bih naglasila važnost održavanja balansa između ostvarivanja prihoda i očuvanja umetničke slobode i kvaliteta predstava.eKapija: Prema vašem mišljenju, koja uvrežena ekonomska ili finansijska pravila postoje u vašem poslu, a za koja smatrate da nisu istinita ili da više nisu održiva?- Jedno od uvreženih mišljenja jeste da pozorište mora biti pretežno subvencionisano od strane države, dok bi komercijalna produkcija trebalo da bude izuzetno ograničena. Smatram da bi pozorišta trebala da razmotre širi spektar izvora prihoda, uključujući privatne sponzore, donacije i veći angažman sa lokalnim zajednicama i biznisima. Takođe, današnji način poslovanja zahteva veću fleksibilnost i spremnost na eksperimentisanje sa novim modelima, uključujući digitalizaciju i online sadržaj. Zahvaljujući upravo takvom pristupu, NP RS tokom ovog leta potpuno je obnovilo Veliku scenu, deo rasvete, a orkestarska rupa je sanirana i proširena za potrebe rada Simfonijskog orkestra. Sve to zahvaljujući pojedincima i kompanijama koje društveno odgovorno posluju. Na tome smo im neizmerno zahvalni. Jedan deo te zahvalnosti pokazali smo na otvaranju 95. sezone kada smo im uručili priznanja i jednu divnu statuu "Poklon glumca", koju je uradio naš kolega Bojan Mikulić. Dijana Grbić (Foto: Aleksandar Aresenović) eKapija: Mogu li profit i kvalitet da idu ruku pod ruku, ili se češće mora jedno skrajnuti zarad drugog?- Profit i kvalitet ne moraju biti u suprotnosti. Da bismo postigli održivost, važno je izgraditi dugoročne strategije koje omogućavaju komercijalni uspeh bez ugrožavanja umjetničkog integriteta. Na primer, specijalizovani projekti ili saradnja sa partnerima iz privatnog sektora mogu dovesti do povećanja prihoda, dok istovremeno omogućavaju održavanje visokih umetničkih standarda.eKapija: Dogovorili ste nedavno saradnju sa par fakulteta u Banjaluci, gde studenti imaju pravo na povoljnije karte za domaće predstave. Čini se da je vreme gde se samo čeka publika ipak prošlo, da je potrebno biti inovativan i tražiti nove načine da se istupi i da se ponudi nešto i više i drugačije?- Apsolutno. Saradnja sa fakultetima je samo jedan od načina da privučemo mlađu publiku i učinimo pozorište dostupnim široj javnosti. Naša ideja je da pozorište ne bude samo pasivno mesto u kojem se publika pojavljuje, već da bude aktivno povezano sa zajednicom. Inovacije u pristupu publici, poput promocije na društvenim mrežama, organizovanja edukativnih poseta i programa, omogućavaju nam da se povežemo sa različitim društvenim grupama i da budemo relevantni u savremenom kulturnom pejzažu. Mi već godinama unazad omogućavamo studentima Univerziteta u Banjaluci da kupuju ulaznice za naše predstave uz popust od 50%, nedavno smo to omogućili i za preko 4.000 studenata privatnih banjalučkih fakulteta.eKapija: Koliko ste upoznati sa radom regionalnih i svetskih pozorišta i koja smatrate dobrim uzorom za dalji razvoj NPRS?- Pratim rad svetskih pozorišta, ali moramo biti iskreni da je bogata Zapadna Evropa u produkcionom smislu daleko ispred nas, to je jednostvano tako, kao i u drugim društvenim oblastima. Naš pogled najviše je uprt u regionalne teatarske kuće. Kroz saradnju i učenje od drugih, želimo da unapredimo našu pozorišnu produkciju i učinimo je delotvornijom i relevantnijom na regionalnoj sceni.eKapija: Koja je vaša vizija pozicije i uloge Narodnog pozorišta RS u narednih par godina i koje značajne projekte biste posebno najavili?- Moj cilj je da Narodno pozorište Republike Srpske postane još vidljivije u kulturnom životu regiona, ali i važan centar za razvoj savremenih pozorišnih praksi. Takođe, želimo da pozorište postane mesto za kulturnu razmenu i dijalog. Pokrenuli smo nedavno i razgovore institucionalnih pozorišta u Srpskoj. Umrežavanje u našim okvirima je jako važno, a NP RS je baza kojoj se okreću ostala pozorišta u Republici Srpskoj. Nedavno je NP Istočno Sarajevo izvelo prvu predstavu u svojoj produkciji, bili smo im podrška tokom rada i puno nam je srce što su uspešno postavili "Staklenu menažeriju" na svoje pozorišne daske. Na otvaranju ovog najmlađeg teatra u Srpskoj u maju izveli smo predstavu "Gospođica", koja je osvojila brojne nagrade, a sa njom smo gostovali i u Sankt Peterburgu, što je bilo takođe jedno izvanredno iskustvo. U svakom slučaju planova je puno, ali ćemo ih sve i realizovati, jer kako povodom premijere predstave "Razbijeni krčag" reče rediteljka Tatjana Mandić Rigonat, "ovo pozorište miriše na želju za radom". Dakle, naše namere su jasne. Za nove ideje, takođe smo uvek otvoreni.Senka Trivić