Dogovor na samitu u Rimu: 200 mlrd USD godišnje za očuvanje biodiverziteta

Do 2030. godine države sveta će dostići brojku od 200 mlrd USD godišnje za pomoć zemljama u razvoju u očuvanju biodiverziteta. Ovo je ključni rezultat nedavno završenih pregovora u Rimu, u okviru samita Konvencije za biološki diverzitet Ujedinjenih nacija (CBD). Samit u Rimu, koji je trajao od 25. do 27. februara, zapravo je bio nastavak šesnaestog sastanka ove konvencije, koji je prvobitno bio održan prošle godine u Kaliju, u Kolumbiji – i bio neuspešan. Naime, tada je, usled gubitka kvoruma, pitanje finansiranja očuvanja biodiverziteta ostalo nerešeno. Finansiranje je ključna tačka globalne borbe za očuvanje biodiverziteta. Kako da zaštitimo 30% kopna i vodaDve godine pre Kolumbije, na petnaestom samitu ove konvencije u Montrealu, usvojen je bio krovni dokument pod nazivom Globalni okvir za biodiverzitet Montreal-Kunming, koji je u javnosti postao poznat i kao "Pariski sporazum za prirodu", jer je zbog svoje važnosti i uloge uporediv sa ključnim međunarodnim dokumentom u borbi protiv klimatskih promena. U Globalnom okviru se kao jedan od osnovnih ciljeva navodi zaštita 30% svetskog kopna i 30% svetskih okeana. Ovaj poduhvat bi omogućio da se gubitak biodiverziteta – jedna neporeciva činjenica i posledica neodrživog razvoja globalne ekonomije – zaustavi i preokrene. Ali ovaj cilj zahteva ogromna sredstva. Prošlogodišnji samit u Kolumbiji bio je završen neslavno upravo zbog nepostojanja konsenzusa o finansiranju, a njegov nedavno završeni nastavak u Rimu bio je poslednji pokušaj Konvencije da se ipak napravi dogovor sa konkretnim iznosom.U tom pogledu, šesnaesti samit Konvencije za biološki diverzitet bio je uspešan posle dodatne sesije u Rimu – pored dogovora o 200 mlrd USD godišnje do 2030, na samitu je dogovoreno i stvaranje "trajnog mehanizma" za finansiranje očuvanja biodiverziteta, koji bi takođe trebalo da bude ustanovljen do 2030. godine. Time bi i budućnost projekata očuvanja prirode bila dobrim delom zagarantovana.Međutim, ovi dogovori dolaze sa nekoliko važnih napomena, i njihova moć je ograničena.Konvenciju o biološkom diverzitetu čine sve članice UN, osim SADPrvo, ovi dogovori – i dogovor iz Montreala iz 2022. i novi dogovor iz Rima – nisu pravno obavezujući za države članice Konvencije. Drugo, Konvencija za biološki diverzitet od svog nastanka 90-ih godina prošlog veka sa sobom vuče važan problem: SAD, najveća ekonomija sveta, nikada nije postala punopravni član ovog tela. Mada su potpisale pristup Konvenciji pre 30 godina, Sjedinjene Države nikada to nisu ratifikovale jer ratifikacija zahteva dvotrećinsku većinu u američkom Senatu koju već godinama blokiraju republikanski senatori.Zapravo, SAD je jedina članica Ujedinjenih nacija koja nije i članica ove Konvencije, koja broji 196 država različitih statusa, uključujući i Palestinu.Brojka od 200 mlord USD godišnje, dogovorena pre nekoliko dana u Rimu, zasad ne predviđa osnivanje nikakvog posebnog fonda, i ne odnosi se samo na državne donacije i investicije – precizno rečeno, dogovor podrazumeva "mobilizaciju" ovih sredstava iz državnih, međunarodnih, ali i iz privatnih ruku. Da li će ovaj poduhvat biti uspešan ostaje da se vidi. Bez učešća SAD, Konvenciji o biološkom diverzitetu nedostaje ključni međunarodni igrač i finansijer. U međuvremenu, jedna od prvih odluka koje je doneo Donald Tramp nakon svoje druge inauguracije je ponovni izlazak SAD iz Pariskog sporazuma. A SAD nije jedina zemlja koja je u skorije vreme povukla finansiranje za ovakve međunarodne poduhvate. Samo 45 zemalja dostavilo akcione planove, Srbija nije među njimaDosadašnji rezultat dogovora iz Montreala takođe se teško može opisati kao uspešan: kako navodi vodeći britanski izvor CarbonBrief, ovaj dogovor je predvideo da svaka država potpisnica dostavi plan za očuvanje biodiverziteta u roku od dve godine.Međutim, broj zemalja koji je dostavio taj plan do februara 2025. bio je tek 45 (44 države i Evropska unija), odnosno manje od četvrtine. Veliki broj zemalja, njih 92, umesto planova dostavilo je samo nacionalne ciljeve za zaštitu prirode i očuvanje biodiverziteta. Ali od ukupno 137 zemalja koje su dostavile ili plan ili nacionalni cilj, tek oko polovina njih zapravo za cilj ima zaštitu 30% svoje teritorije, što je osnovna tačka dogovora iz Montreala. Pregled država koje su poslale svoje akcione planove, ili nacionalne ciljeve, možete pogledati na sajtu Konvencije. Srbija do sada nije dostavila nijedan od ova dva dokumenta, iako jeste članica Konvencije o biološkom diverzitetu od 2002. godine. Poslednji dokument koji je Srbija dostavila bio je Šesti izveštaj o statusu zaštite biodiverziteta iz 2019. godine. Srbija je takođe daleko od cilja zaštite 30% svoje teritorije. Po poslednjim proračunima, udeo zaštićene površine u Srbiji je 8,14%, među najnižima u Evropi. Sa druge strane, našim zaštićenim područjima nedostaje savremeni, sistemski pristup u upravljanju i zaštiti, što ih čini dodatno ugroženim u svetlu klimatskih promena.