Država pojačava kontrolu hrane - Pod lupom med, mleko, vina i jaka alkoholna pića

Vlada Srbije donela je zaključak kojim se ministarstvima nadležnim za stavljanje na tržište i kontrolu kvaliteta i bezbednosti hrane nalaže da pojačaju kontrole, i to - meda, mleka i mlečnih proizvoda, vina i jakih alkoholnih pića.Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine nalaže se da preko svojih inspekcija, u saradnji sa MUP-om, preduzmu hitne mere radi pojačane kontrole tržišta, kao i kontrole na državnoj granici, radi suzbijanja prevara i sprečavanja stavljanja na tržište navedenih proizvoda čiji kvalitativni i hemijski pokazatelji ukazuju na obmanjujuću proizvodnu i distributivnu praksu.- Ovaj zaključak donosi se u okviru najavljene borbe protiv korupcije, s ciljem podrške domaćoj proizvodnji i unapređenja bezbednosti potrošača - saopštila je Vlada Srbije.Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača u razgovoru za Biznis.rs navodi da je glavni problem kod nebezbednih proizvoda sistem obaveštavanja potrošača - koji je netransparentan - i da se domaći artikli prilikom izvoza najčešće povlače zbog neusklađenosti sa evropskom regulativom.- U ovakvim slučajevima najčešća je neusklađenost vezana za aditive, koji su zabranjeni u Evropskoj uniji, kao što je na primer titanijum dioksid koji je, prema njihovim procenama, potencijalno kancerogen, a koji se koristi za izbeljivanje prehrambenih namirnica. Kod voća i povrća generalni problem je što mi nemamo kontrolu kako se prskaju i kojim pesticidima se tretiraju. Kod mleka je glavni problem granica aflatoksina koja je kod nas viša nego u zemljama EU - ističe Perinčić.Kako navodi, problem pesticida u drugim zemljama je rešen, jer svuda u svetu postoje poljoprivredne apoteke gde je za kupovinu, kao i u običnim apotekama, potreban recept koji se izdaje na osnovu poljoprivrednog zemljišta, zasađenih i površina koje se tretiraju, dok kod nas ne postoji takva vrsta kontrole i zbog toga se proizvodi najčešće i vraćaju sa granica.- Kako god, potrebno je da naši građani znaju zašto se nešto vratilo sa granice i gde je ta roba završila. A tu je tišina i mi nemamo nikakve detaljnije informacije jer zapravo sistem obaveštavanja potrošača, koji je ključan, ne funkcioniše - dodaje sagovornica portala Biznis.Perinčić smatra da je potrebno urediti i sistem proizvodnje, prometa i kontrole hrane i kod uvoza.- Neophodno je da se zna da li ti proizvodi zadovoljavaju određene kriterijume. Mislim da bi trebalo povećati uzorkovanje i rad laboratorija i bolju koordinaciju između laboratirija i inspekcijskih organa - dodaje.Perinčić napominje da je na sve ove probleme ukazano i u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI) još 2023. godine, u kom je istaknuto da Republika Srbija mora da pojača sistem kontrola i obaveštavanja, kako bi zaštitila zdravlje i dobrobit svojih građana. - DRI je doslovno kao zaključak navela da planski i zakonodavni okvir u oblasti bezbednosti hrane nisu u potpunosti uspostavljeni u Republici Srbiji, jer nemamo detaljno razrađene operativne ciljeve. Mnoge značajne oblasti nisu u celosti regulisane, kao što su, na primer, prevare u vezi sa hranom. To je upravo slučaj sa medom, gde potrošači ne znaju kada kupuju da li je u pitanju pravi ili lažni med prepun šećera - navodi Perinčić.Kako kaže, ni opšti uslovi za bezbednost hrane u Srbiji takođe nisu uspostavljeni, a ono što je najkritičnije su program i planovi upravljanja kriznim situacijama, koji nisu doneti.- Ako se neki proizvod oglasi kao nebezbedan mi nemamo adekvatne mere koje se primenjuju, niti procedure kako odreagovati. Imamo Stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane koji je osnovan još 2017. godine kao nezavisno telo koje je oformljeno kako bi pratilo smernice, instrukcije i informacije dobijene od Evropske komisije za bezbednost hrane i kako bismo se i mi prema tome ravnali i preduzimali adekvatne mere i informacije prosleđivali potrošačima - kaže Perinčić.Srbiji je, prema njenim rečima, neophodan Zakon o službenim kontrolama, koji je još prošle godine trebalo da se donese, ali do toga nije došlo.- Upravo bi taj zakon poboljšao okvir upravljanja kriznim situacijama i doprineo tome da se preduzimaju preventivne mere kako bi se predupredila pojava nebezbednih proizvoda - zaključuje Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača.