"Učinićemo našu zemlju boljim mestom za život", rekla je krajem 2019. godine tadašnja premijerka, a sadašnja predsednica Skupštine Ana Brnabić kada je, zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, predstavljala program "Srbija 2025". Ovaj plan ubrzo je ostao u senci "Srbije 2027", a mnoga obećanja do danas nisu ispunjena, iako je 2025. počela.Plan za Srbiju do 2025. godine zapravo ne postoji kao zvaničan dokument. Na zvaničnom sajtu predsednika države objavljen je samo tekst, kojim je sumiran ovaj plan. Brnabić je, prilikom predstavljanja ovog plana, rekla da su projekti u okviru njega vredni nešto manje od 14 mlrd EUR, te da će finansiranje biti iz budžeta i kredita međunarodnih finansijskih institucija.Jedna od prvih stvari iz plana za 2025. godinu jeste "borba za mlade" – da lakše steknu krov nad glavom. Za podsticanje mladih da ostanu u Srbiji tada su planirana izdvajanja od 500 mil EUR.- To je borba za mlade bračne parove, da lakše steknu krov nad glavom, da ranije počnu da rade, da ranije dobijaju decu, da ne bismo gubili čitavu generaciju - rekao je Vučić tada.I zaista, od 2022. godine u Srbiji primenjuje se subvencionisanje kredita – doduše samo za mlade majke ili očeve, u slučaju da je majka deteta preminula. Tako žene mogu da računaju na to da država daje 20.000 EUR za kupovinu stana prvog stana ili izgradnju kuće – ili do 50% troškova za izgradnju kuće u manje razvijenim sredinama. Međutim, put do subvencija je spor – tokom 2022, prve godine tokom koje se ova mera primenjivala, podneto je 215 zahteva. Pozitivnih rešenja doneto je 77, dok su 32 zahteva odbijena. O preostalih 186, komisija je raspravljala i u narednoj godini.Nedavno je, takođe, predstavljena još jedna slična mera – subvencionisani stambeni krediti za mlade, nezavisno od toga da li su roditelji. Kako je Nova ekonomija već pisala, učešće za stan bi trebalo da iznosi jedan, umesto standardnih 20%. Država bi takođe pokrivala deo rate tokom prvih šest godina otplate.Plate i penzijeTakođe, Vučić je, prilikom predstavljanja plana najavio da će do kraja 2025. godine prosečna plata u Srbiji iznositi 900, a prosečna penzija između 430 i 440 EUR. Poslednji zvanični podaci pokazuju da je prosečna plata u oktobru 2024. iznosila oko 98.500 dinara, što je oko 840 EUR. Ipak, treba imati u vidu da je medijalna zarada istog meseca bila manja od 660 EUR (oko 77.000 dinara). U pitanju je, inače, iznos do kojeg zarađuje 50% zaposlenih. Što se tiče penzija, ona je u novembru u proseku iznosila 46.710 dinara, odnosno 399 EUR. Iako je godina tek počela, imajući u vidu tempo rasta prethodnih godina, male su šanse da prosečna plata u Srbiji do početka 2026. poraste za 60, a penzija za 30 ili 40 EUR.Osmeh VojvodineVučić je najavio je da će u oviru plana "Srbija 2025" biti uloženo više od 5 mlrd EUR u putnu infrastrukturu. Istini za volju, novac se trošio, ali pojedini veliki projekti ipak nisu završeni u obećanom roku. "Osmeh Vojvodine", kako se često naziva brza saobraćajnica koja će povezivati Kikindu i Sombor, jedna je od onih koja se spominjala u predstavljanju plana za 2025. godinu.Gradnja ove saobraćajnice nekoliko puta je pomerana, da bi radovi svečano bili otvoreni svega nekoliko dana pred decembarske izbore 2023. godine. Iako je prvi postavljeni rok bio polovina 2024, u okviru novog plana "Srbija 2027", on je produžen na 2027. godinu. Takođe, umesto prvobitno planiranih 430 miliona evra, za ovaj projekat ipak će biti izdvojene dve milijarde.Još jedno obećanje bilo je auto-put od Beograda do Zrenjanina, ali ni ono nije ispunjeno. Naime, radovi na gradnji prvog mosta na trasi koja će biti duga 105,4 kilometara počeli su u septembru 2024. godine, a prema tadašnjoj najavi bivšeg ministra građevinarstva Gorana Vesića, radovi će trajati šest godina. Inače, vrednost radova je 1,5 mlrd EUR. Vučić je te 2019. rekao i da će Moravski koridor biti završen za tri godine, dakle 2022. Međutim, radovi na ovoj deonici od Pojata do Preljine, inače dugoj 112,3 kilometra, i dalje nisu gotovi. Ovaj koridor u potpunosti će biti završen krajem ove ili početkom naredne godine, rekao je letos Vesić.Jedan od najvažnijih projekata koji su predstavljeni u okviru plana "Srbija 2025." jeste deonica "Vožd Karađorđe", od Lazarevca do Bora. Ipak, nekoliko godina kasnije, tačnije u oktobru 2024, Vučić je rekao "da se nada" da će radovi početi tek na leto 2025.Da li je nešto ipak urađeno?Jedna od stvari iz plana koja je ostvarena jeste takozvani "mali Šengen". U pitanju je, naime, inicijativa Otvoreni Balkan, koja u praksi znači, između ostalog, prelazak granice samo sa ličnom kartom i otvoreno tržište rada. Takođe, Loznica, Zaječar i Leskovac dobili su nove gradske stadione.Novi plan – Srbija EXPO 2027.I pre nego što je došla 2025. godina i što su planovi za nju ispunjeni, Aleksandar Vučić predstavio je novi projekat – "Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027". Ovaj projekat predstavljen je početkom prošle godine. Vučić je tada rekao da će država u narednim godinama za sve projekte, uključujući EXPO 2027, uložiti 17,8 mlrd EUR.- Planiramo da uložimo 17,8 mlrd EUR, što je na nivou jednogodišnjeg budžeta Republike Srbije. Pritom, javni dug ne sme nijednog momenta da bude blizu ili da pređe 60 odsto, što je naša obaveza iz Mastrihta, ali i naša zakonska obaveza - kazao je Vučić tada.Rekao je i da će Srbija 2027. godine, ukoliko bude bila uspešna i uradi sve što je zamišljeno, povećati svoj bruto domaći proizvod na 92,7 mlrd EUR – što bi bilo tri puta više nego 2012. godine.