Hoće li proizvođači malinu zameniti pasuljem ili krompirom

Za Srbiju je malina izuzetno važan poljoprivredni proizvod. Zato pozivamo otkupljivače da proizvođačima doplate do minimum 300 dinara po kilogramu za ovogodišnji rod voća, izjavio je nedavno Aleksandar Martinović, ministar poljoprivrede na nedavno održanom drugom sastanku Radne grupe za unapređenje proizvodnje i tržišta jagodastog voća. Skupu su prisustvovali proizvođači, neki od najvećih predstavnika otkupljivača jagodastog voća, kao i članovi institucija članica radne grupe. Na sastanku je bilo reči o aktuelnim izazovima u sektoru jagodastog voća, sa posebnim akcentom na otkupnu cenu maline. Predloženo je da se sastanci organizuju na mesečnom nivou kako bi se sva goruća pitanja rešavala u bliskoj komunikaciji svih zainteresovanih strana.Malinari su, podsetimo, tražili doplatu jer hladnjačarima u poslednje vreme, kako kažu, dobro ide prodaja. Druga strana tvrdi da još trpe posledice previsoke cene iz 2022. godine. Iako su udruženja proizvođača nedavno apelovala i da od otkupljivača dobiju bar okvirne prognoze o mogućoj ceni maline u narednoj sezoni, to se nije dogodilo. Upućenu u prilike na ovom tržištu smatraju da je ipak još rano za ove informacije iako razumeju strepnje proizvođača. Buduća cena, objašnjavaju, zavisiće od količina, kvaliteta roda a ponajviše od cena na svetskom tržištu na kome se poslednjih godina dešavaju turbulencije, posebno od kada se Ukrajina pojavila kao ozbiljan konkurent i nudi kupcima iz Zapadne Evrope cene ispod svakog nivoa. Jedina nada, smatra jedan od vodećih stručnjaka sa kojim smo nedavno razgovarali, jeste to da se naredne sezone očekuju manje količine ovog voća na svetskom tržištu, što bi moglo da utiče na rast cena.Istovremeno, proizvođači, kako se može zaključiti iz njihovih prepiski na društvenim mrežama, sumnjaju da će hladnjačari, koji već nisu doplatili voće, reagovati na apel resornog ministarstva da im bude uplaćena doplata za predatu malinu. Neki od njih ističu da novac u celosti nisu dobili ni za dve prethodne sezone, kao i da pojedine hladnjačare ovoga leta nisu ispoštovale ni minimalnu, preporučenu cenu od 250 dinara za kilogram. Malinari su odlučili da traže doplatu malina po kilogramu, jer smatraju da hladnjačarima dobro ide prodaja. S druge strane, hladnjačari tvrde da još uvek vuku posledice prevelike cene iz 2022. godine. Pojedina udruženja ipak su uputila predlog članstvu da žalbe na kompanije koje se bave otkupom, a koje se budu oglušile na ovaj apel, prijave poljoprivrednoj inspekciji. Dodatni problem u ovom sektoru zaista jeste to da su čak i pojedine ozbiljne hladnjače u glavnom malinarskom kraju u velikim finansijskim problemima. Sagovornik iz sektora otkupa maline kaže da je oko 80% otkupljivača ili u stečaju ili pred stečajem, uz velika dugovanja prema bankama. Kako ističe, oko 98% količina tog voća se izvozi, a uz sadašnji kurs evra troškovi su, od recimo 2012, porasli bar pet puta: repromaterijal, energenti, analize...– Gde da ukalkulišemo te troškove. Ne možemo pet puta skuplje da prodamo malinu. Možda neki hladnjačari i trguju međusobno, ali to su najčešće oni koji nemaju količine da isporuče stranim kupcima prema ugovorima koji se zaključuju na godinu dana. Ne možemo ni da izađemo sa cenom za narednu sezonu kada nemamo poznate parametre. Nemačka je, recimo, kupovala 40% naše maline, a sada značajno, značajno manje. Srbija je takođe i nažalost izgubila tržište industrije, postoje velike zalihe druge klase u hladnjačama– ističe naš sagovornik.Međutim, neki od učesnika debata u specijalizovanim grupama za proizvođače objavljuju slike iskrčenih malinjaka, a mogu se čak čuti i predlozi da se umesto maline krene u proizvodnju pasulja ili krompira – kultura koja bi, kako smatraju, mogle da im donese veću zaradu u narednim godinama.