Zbog čestih stresnih situacija i promena klimatskih uslova u kojima rastu i plodonose gajene biljke, primena biostimulatora postaje jedna od redovnih tehničkih mera. Njihovom pravilnom upotrebom smanjuje se negativan uticaj brojnih stresnih uslova, podiže otpornost kao i kvalitet i visina prinosa gajenih biljaka.- Biostimulatori su hemijska jedinjenja koja imaju stimulativni uticaj na određene fiziološke procese u biljkama. Njihovo poreklo može biti prirodno (biljni ekstrakti) ili veštačko (sinteze u hemiskim laboratorijama). Prema Veću evropske industrije biostimulatora biljni biostimulatori sadrže supstance ili mikroorganizme koji stimulišu prirodne procese kako bi se povećalo usvajanje hraniva i njihovo iskorišćenje, izdržljivost na abiotičke stresove i neizostavno, na količinu i kvalitet roda - objašnjava Snežana Jović, stručnjak Poljoprivredne savetodavne stručne službe u Kuršumliji. Biljni biostimulatori razlikuju se od drugih dodataka biljkama tokom proizvodnje, kao što su đubrivo i sredstva za zaštitu bilja, tako što koriste drugačije mehanizme i deluju nezavisno od prisutnosti hraniva u proizvodima. Pritom, oni ne deluju direktno protiv štetočina ili bolesti, te stoga funkcionišu kao dodatak đubrivima i sredstvima za zaštitu bilja. Važno je naglasiti da, iako biostimulatori povećavaju značaj đubrenja, oni nisu đubrivo i ne mogu ga zameniti u poljoprivrednoj proizvodnji.Efikasno se usvajaju preko listaPosebnost aminokiselina se ogleda u njihovoj niskoj molekularnoj masi, lakom usvajanju (nije potrebna dodatna energija) i brzom prodiranju u list i one ne zavise od aktivnosti hlorofila. Za pravilno odvijanje svakog fiziološkog procesa u biljci neophodno je prisustvo određene aminokiseline. Utvrđeno je da postoji gotovo 250 različitih aminokiselina, a među njima 20 ima fiziološki važnu i specifičnu ulogu u etabolizmu biljaka. Prema poreklu sirovine za ekstrakciju, amino kiselina, mogu se podeliti na:- aminokiseline ekstrahovane iz materijala životinjskog porekla;- dobijene iz materijala biljnog porekla;- aminokiseline dobijene iz metabolita mikroorganizama i - sintetičke aminokiseline.- S gledišta biljke, ne postoje razlike u usvajanju aminokiselina dobijenih iz različitih sirovina. Biljka prepoznaje određene aminokiseline prema biohemijskom sastavu, a ne po poreklu, te ih kao takve može uključiti u svoje fiziološke procese. Za potpuni efekat protiv stresa preporučuje se preventivna primena aminokiselina. Međutim, kako se pojedine stresne situacije ne mogu predviđati, aminokiseline pokazuju i vrlo dobar kurativni učinak protiv posledica stresa. Dejstvo biostimulatora na bazi aminokiselina zavisi od više faktora, kao što su intenzitet i vrsta stresa, razvojna faza biljke i koncentracija slobodnih aminokiselina u preparatu - kaže sagovornica portala Dobro jutro. Koriste se u dozi od 1 do 5 l/ha. Aminokiseline se uglavnom primenjuju folijarno - samostalni tretman, ili u kombinaciji s folijarnim đubrivima ili pesticidima, jer se brzo i lako usvajaju preko lista, ali se efikasno mogu primeniti i kroz sisteme fertirigacije, pošto se dobro usvajaju i preko korena, a dobro utiču i na mikrobiološku aktivnost zemljišta.Glavni značaj ovih materija ogleda se u povećanju otpornosti biljaka na stresne uslove, podsticanju svih fizioloških procesaa kao što su rast, cvetanje, oplodnja, sinteza suve materije, bolje usvajanje hraniva te povećanje kvaliteta i visine prinosa gajenih biljaka.- Valja naglasiti da biostimulatori nisu svi isti, nemaju zajedničko poreklo pa ni sastav. Prema sastavu mogu se podeliti na biostimulatore na bazi aminokiselina, one na bazi ekstrakta morskih algi i mikroalgi, biostimulatore na bazi huminskih ekstrakta (huminske i fulvo kiseline), mikrobiološke preparae (metaboliti gljiva, bakterija i ostalih mikroorganizama), elemente u tragovima (silicijum, jod, selen i drugi retki elementi), vitamine B i D grupe. U poljoprivrednoj proizvodnji najčešće se koriste biostimulatori na bazi aminokiselina, ekstrakta morskih algi i huminskih ekstrakta (huminskih i fulvo kiselina) - navodi Jović.