Lekovi se vraćaju na rafove Apoteke Beograd

Apoteka Beograd, jedna od važnih zdravstvenih ustanova u gradu, našla se prethodnih meseci u lošoj finansijskoj situaciji. Zbog toga je deo zaposlenih i štrajkovao, a bilo je i najava da bi mogla da pređe u privatne ruke. Pomak nabolje izgleda da je na vidiku. Jer, grad je nedavno izglasanim budžetom predvideo sredstva za reprogram dugova ove značajne institucije. To bi trebalo da znači da će deo dugovanja poveriocima biti isplaćen, posle čega bi rafovi ponovo trebalo da budu puni, kupci podmireni, a i zaposlenima bi se isplatile zaostale zarade.– Prethodnih meseci nisam hteo da se oglašavam jer smo naporno radili da spasemo ovu ustanovu čiji je račun, kada sam ja došao, bio gotovo prazan. Lošoj finansijskoj situaciji, podsetiću, doprinosi i neravnopravan položaj državne apoteke u odnosu na privatnike. Prvo je 2013. godine doneta odluka da privatne apoteke kao i državne mogu da izdaju lekove na recept. S tim što privatnici nisu imali obavezu da otvaraju svoje objekte u manjim naseljima, a mi se kao državna ustanova nismo vodili samo profitom. Nastavili smo da radimo sa istim brojem apoteka i sa istim brojem zaposlenih, što je u konkurenciji u kojoj smo se našli jelo postojeća sredstva – objašnjava Nikola Prelević, v. d. direktora Apoteke Beograd.On naglašava da im naruku nije išlo ni to što više nisu samostalno sprovodili javnu nabavku lekova jer su na taj način ostali bez određenog dela prihoda. I ta odluka smanjila je prihode u kasi ove ustanove. Svi ti koraci uticali su da je deficit apoteke dostizao čak i u vreme pandemije virusa korona do 900.000.000 dinara na godišnjem nivou. Dugogodišnji deficit topio je ono što se godinama stvaralo pa je Apoteka Beograd osetno počela da tone.– Tražili smo tada da osnivač, a to je grad, pomogne i da mi sami povučemo neke poteze da se ova ustanova ne ugasi. Grad nam je još od prošle godine izlazio u susret, a i mi smo pokušavali da unapredimo naše poslovanje. Sve, je međutim, bilo usporeno zbog glomaznog i zastarelog sistema koji smo nasledili. Opstajali smo zahvaljujući dnevnim pazarima odakle smo i isplaćivali plate. U junu je nastupio najlošiji period za nas, kada su prvi put počele da kasne zarade zaposlenima. Ušli smo tada u razgovore sa gradom. Gradonačelnik je poverio taj deo posla Nikoli Nikodijeviću, predsedniku Skupštine grada, a zaključak razgovora sa njim bio je da mi izađemo sa našim predlogom mera. Neke od tih mera bile su bolne i za nas, ali i za grad – objašnjava Prelević.Uspeli su nakon toga, kaže, da sredstva potrebna za plate smanje za 35.000.000 dinara, neke apoteke koje su bile neprofitabilne su zatvorili pa tako sada radi 75 objekata, a ne 107. I broj zaposlenih je smanjen – neki su otišli u penziju, neki prešli kod privatnika pa sada umesto 800 imaju oko 630.– Cilj nam je da ustanova opstane, a ne da dođemo u situaciju da je privatizujemo. Naš zadatak bio je da smanjimo sve troškove i napravimo zdravo jezgro apoteka koje bi sa dobrim i kvalitetnim snabdevanjem mogle same sebe da izdržavaju. Najvažniji naš predlog, koji je grad usvojio, jeste da se napravi reprogram dugovanja. Dobili smo zeleno svetlo i grad je za ovu godinu predvideo sredstva za plaćanje reprograma. Reč je o oko 30.000.000 dinara mesečno u naredne tri godine. Trenutno smo u pregovorima koji idu u dobrom pravcu. Nadamo se da će već ovih dana naše apoteke ponovo biti pune, a da će pacijenti i sugrađani u njima naći ono što je im potrebno – rekao je Prelević. On je naglasio da se nada da će uspeti da sa dobrom snabdevenošću naprave dobitak.– Tako bismo isplatili i zaostale plate zaposlenima. Inače, nije reč o tri zarade, kako se moglo čuti od pojedinaca, već će u ovom mesecu zaostatak radnicima biti sveden na nivo jednog i po primanja. Naši zaposleni imaju plate kao zdravstveni radnici i diplomirani farmaceut koji kod nas tek počinje da radi ima neto zaradu 119.000 dinara – rekao je on.Neke od apoteka zatvorene su trajno, neke privremeno. Ono što se u prvi mah govorkalo jeste da su lokacije apoteka razlog zašto se spominje njihova privatizacija. Ali na oko 90% mesta gde se nalaze apoteke prostori su u javnom vlasništvu, odnosno vlasništvu grada, dok ostale lokacije, oko 10%, oni iznajmljuju.– Trudimo se maksimalno da opstanemo pa se nadam da će grad i država prepoznati značaj naše ustanove. Jer, sada imate situaciju da privatnici namerno prave deficit lekova ili ne nabavljaju neke jer im se ne isplati. Mi smo jedini koji možemo da odgovorimo tim izazovima jer nama interes nije profit, već smo mi ustanova primarne zdravstvene zaštite – naglašava Prelević.Imaju lekove koje drugi nemajuApoteka Beograd proizvodi oko 150 galenskih artikala i odnedavno ima još tri nova preparata za negu lica na tržištu – serum sa Ce-vitaminom, serum sa niacinamidom i serum sa retinolom, a nedavno je predstavila pantenol kremu i mast.– Mi jedini proizvodimo magistralne lekove, odnosno lekove koji se prave po receptima. Evo, primera radi, sada je nestašica gentamicina, a mi ga imamo jer ga naši zaposleni prave – istakao je Nikola Prelević.