Od pozorišta do restorana - Kada je prestalo da bude važno šta smo obukli?

Postojala su pravila kako se oblačilo za određene prilike. Neformalnost koja dominira u većini javnih prostora danas nastaje već duže vreme i govori o širem kulturnom pomaku.Nije samo u restoranima kodeks oblačenja postao opušteniji; to je skoro svuda. Ljudi se ne oblače za pozorište, operu, posao ili putovanja. Ponekad aerodromi više liče na ogromne "pidžama zabave" nego na transportna čvorišta. I tako je već neko vreme.Ovaj nedostatak formalnosti, ili interesovanje za prigodno oblačenje, podstakao je negodovanje, posebno među onima iz generacije bejbi bumera koji to vide kao eroziju javnih standarda.Kolumnistkinja Njujork tajmsa, Vanesa Fridman, navodi da ovaj fenoment treba posmatrati kao izraz mnogo većeg i značajnijeg društvenog i kulturnog pomaka koji se odvija decenijama i u suštini govori da svi imamo pravo da se oblačimo kako želimo. To je promena koja odražava prioritet pojedinca nad institucijom.Linda Pšibiševski, vanredni profesor istorije na Univerzitetu Notr Dam, napisala je čitavu knjigu na ovu temu pod nazivom Izgubljena umetnost oblačenja (The Lost Art of Dress). Ona prati fenomen još od šezdesetih, kada je generacija mladih počela da preispituje pravila i konvencije. Pre toga, navodi profesorka, pravila o tome šta će se obući su zapravo bila deo ne samo osnovnog kućnog vaspitanja, već su predavana i u školama.Održavana su predavanja o razlici između pojavljivanja u javnosti, što je zahtevalo svečanu, odmerenu haljinu sa dodacima poput šešira i rukavica, i privatnog (manje formalnog) odevanja. Kao i način na koji se odeća koristi da bi se napravila razliku između radnog vremena (formalna odeća) i večernjeg/zabavnog vremena (boja, više slobode).Oblačenje za događaje poput pozorišta, ili čak izlazak u restoran na ručak ili večeru, smatrao se i znakom poštovanja prema instituciji i izvođačima i način da se zabavi.Profesorka Pšibiševski je čak pronašla pamflet iz pedesetih godina koji je objavilo Ministarstvo poljoprivrede SAD pod naslovom "Kako izabrati cipele". Da, nekada su pravila oblačenja bila regulisana i vladinim odlukama. Zato ne čudno što su, kada su izbili antiratni protesti šezdesetih, oni uključivali i modnu pobunu. Ali kada se to dogodilo, napominje profesorka, "došlo je do prelivanja" koje se nastavilo kroz pojavu 'ležernog petka' i bio je pogoršan blokadom tokom pandemije – u tom trenutku je svaki kodeks oblačenja prilično izašao iz svih okvira. (Mada, iskreno rečeno, neformalno oblačenje ili sveprisutne farmerke su same po sebi postale nepisani kodeks oblačenja.) Tako smo i stigli dovde.Ironija je u tome što nedostatak opšte formalnosti takođe može biti razlog zašto se prilikama koje danas zahtevaju prigodnu odeću, poput venčanja i gala večeri, pridaje takva pažnja. Ipak, ako nas istorija nečemu uči, to je da ono što je nekada bilo, ponovo dolazi.Dakle, može biti da će nova generacija otkriti privlačnost oblačenja za izlazak. Nema ničeg boljeg za samoizražavanje od šepurenja u odevanju, ali ako se to desi, to će biti njihov izbor, a ne konvencija koja im je nametnuta. Što je dobra stvar.Takođe, treba imati na umu: samo zato što odeća izgleda ležerno ne znači da to i jeste. Postoje divno napravljene farmerke i dukserice.U međuvremenu, ukoliko vodite računa kako se oblačite u određenim prilikama, smatrajte sebe kao uzor.