Pisanje rukom izumire zbog dominacije aplikacija - Posledice pogubne za razvoj mozga

U našem brzom digitalnom svetu, rukopis počinje da liči na izgubljenu umetnost, naročito za generaciju Z – one rođene između kraja 90-ih i početka 2010-ih. Ova promena nas tera da se zapitamo o budućnosti načina na koji komuniciramo i razmišljamo.Nedavna studija Univerziteta u Stavangeru otkrila je nešto prilično alarmantno: oko 40 odsto pripadnika generacije Z gubi veštine pisanja rukom, veštine koje su ključne za ljudsku interakciju već oko 5.500 godina.Kako tehnologija menja pravila igre?Digitalna tehnologija je potpuno promenila način na koji komuniciramo. Aplikacije kao što su WhatsApp i društvene mreže poput Instagrama podstiču nas na brzo slanje poruka punih skraćenica i emotikona. Kako ove platforme preuzimaju primat, pisanje rukom postaje sve ređe među mlađim osobama. Danas su tastature i ekrani osetljivi na dodir svuda – od školskog rada do poslovnih e-mailova.Neki stručnjaci veruju da bi generacija Z mogla biti prva koja neće u potpunosti ovladati funkcionalnim rukopisom. Ovo nije samo pitanje lakšeg načina komunikacije, ono ukazuje na veće promene u načinu na koji obrađujemo informacije i povezujućemo se sa drugima. Kako digitalna komunikacija zauzima centralno mesto, gubimo ličnu notu koju donosi pisanje rukom.Zašto je pisanje rukom važno za vaš mozak?Pisanje rukom je izuzetno važno za razvoj mozga – tera vaš mozak da radi na načine na koje kucanje ne može. Povezano je sa ključnim veštinama kao što su pamćenje i razumevanje onoga što čitate ili čujete. Pisanje rukom zahteva fine motorne veštine i mentalnu koncentraciju, što pomaže u jačanju učenja.Izveštaji sa nekoliko univerziteta, podržani pričama u turskom listu Türkiye Today, pokazuju da studenti generacije Z često imaju problema kada treba da napišu bilo šta rukom. Osećaju se "zbunjeno" kada ih pitaju da pišu jasno jer su van vežbe, što rezultira neurednim napisanim slovima koja je teško pročitati.Šta nastavnici primećuju?Profesor Nedret Kiliceri je lično primetio da današnji studenti često nemaju osnovna znanja o pisanju. Mnogi izbegavaju pisanje dužih rečenica ili koherentnih pasusa, birajući umesto toga kratke rečenice koje više podsećaju na objave na društvenim mrežama nego na eseje. Takođe, nije neobično da studenti dođu na univerzitet bez olovaka, oslanjajući se samo na tastature za beleške i zadatke.Ne možete zanemariti uticaj društvenih mreža. Sajtovi poput Twitter-a podstiču kratkoću i brzinu, oblikujući način na koji mladi ljudi komuniciraju kako online, tako i uživo. Šta je u opasnosti za globalnu komunikaciju?Pad u veštinama pisanja rukom nije samo pitanje slanja pisama ili razglednica, on utiče na način na koji generacija Z vidi i razume svoj svet. Pisanje rukom obično znači promišljenu, ličnu komunikaciju – što je velika kontrast u odnosu na često brzopletu prirodu digitalnih poruka.Postavlja se veliko pitanje: može li generacija Z da uskladi svoj digitalni život a da ne zaboravi veštine koje oblikuju društvo? Odgovori će oblikovati ne samo način na koji komuniciramo, već i naš odnos prema kulturnoj baštini.Dok prolazimo kroz ovaj period promena, od ključne je važnosti da edukatori, roditelji i donosoci odluka pronađu načine da kombinuju digitalne veštine sa starim veštinama kao što je pisanje rukom u obrazovnim sistemima širom sveta. Podsticanje praksi koje spajaju oba sveta moglo bi pomoći budućim generacijama da zadrže vitalne kognitivne sposobnosti, dok napreduju sa tehnološkim inovacijama.Na kraju, razumevanje zašto je pisanje rukom važno moglo bi probuditi novo cenjenje njegove uloge u stvaranju dubljih veza u našem sve digitalnijem okruženju.