Domaći potrošači protekle godine pompezno su obaveštavani, uglavnom preko regionalnih medija, o namirnicama zaustavljanim na njihovim granicama poreklom iz Srbije. U javnosti je manje poznato da je veći broj pošiljaka voća i povrća iz inostranstva pregledan i na našim graničnim prelazima. Kao i da određeni broj, zbog utvrđenih nepravilnosti, nikad nije stigao do tržišta i potrošača.Kako saznaje Politika, prilikom službenih kontrola u 2024. godini, 165 pošiljaka voća i povrća nije ispunilo zakonske uslove za uvoz. Odnosno, u uzorcima je utvrđeno prisustvo štetnih organizama, ostataka sredstava za zaštitu bilja ili teških metala i takve pošiljke su vraćene ili uništene.– Procenat proizvoda koji nisu odgovarali zakonskim odredbama je svega jedan odsto u odnosu na ukupan broj uvezenih proizvoda – naveli su za Politiku iz Ministarstva poljoprivrede.Podsećaju da se kontrola svežeg voća i povrća pri uvozu obavlja na graničnim prelazima na kojima je prisutna granična fitosanitarna inspekcija. Cilj ovih kontrola je sprečavanje unošenja proizvoda koji nisu bezbedni za ishranu ljudi, ali i štetnih organizama, koji inače nisu prisutni u Srbiji i koji bi mogli da nanesu velike štete našoj poljoprivrednoj proizvodnji.Ako se prilikom službenih kontrola utvrdi neispravnost, odnosno neusaglašenost određenih proizvoda, fitosanitarni inspektor preduzima odgovarajuće mere, odnosno zabranjuje uvoz takvog proizvoda i nalaže vraćanje ili uništenje takve pošiljke.Prošle godine pojačane su i kontrole u predizvoznom postupku.– Do sada je u predizvoznom postupku uzeto više od 750 uzoraka, od kojih tri nisu bila usaglašena. Zabranjen je promet i naloženo da budu uništeni na bezbedan način – naveli iz ove inspekcije za Politiku.Većina ovih informacija o bezbednosti hrane koja se prometuje razmenjuje se posredstvom RASFF-a. Ovo je sistem za uzbunjivanje koji omogućava brzu razmenu podataka između nadležnih službi za bezbednost hrane različitih država. Evropska komisija je u poslednjem izveštaju za 2023. objavila da je vidan porast ovakvih upozorenja, i to za osam odsto u odnosu na prethodnu godinu. Bilo je ukupno 4.695 obaveštenja, a kao i ranije, najveći broj prijava odnosio se na ostatke pesticida i patogenih mikroorganizama otkrivene u namirnicama. Zemlje odakle je stiglo najviše upozorenja i dalje su Nemačka, Holandija i Belgija.Nadležni potvrđuju da su u Srbiju prošle godine vraćene 42 pošiljke voća i povrća poreklom iz domaće proizvodnje. Ali samo jedna zbog utvrđenog prisustva ostataka sredstava za zaštitu bilja. Ostale su poslate nazad iz drugih razloga – zbog neodgovarajućeg kvaliteta, kalibraže ili zbog nepotpune dokumentacije. Takođe, bile su tri notifikacije koje su se odnosile na voće i povrće zbog povećanog sadržaja ostataka sredstava za zaštitu bilja, ali te pošiljke nisu vraćene nazad u zemlju.