Prvi radovi na banatskom autoputu, prvi putnici na nedovršenom BAS-u i nova probijanja rokova - Retrospektiva 2024, investicije u oblasti SAOBRAĆAJA

Mreža saobraćajnica jedne zemlje trebalo bi da bude njen "krvotok" o koji se oslanjaju privreda, industrija, turizam i druge grane. U kalendarskoj 2024. taj "krvotok" je produžavan, menjan, a objavljivani su i ambiciozni planovi za njegovo dalje širenje i osvežavanje, pa i izmeštanje važnih saobraćajnih čvorišta.Tako su početkom 2024. najavljivani skora selidba međugradskog saobraćaja sa starog na novi BAS, konkretizacija projekta brze pruge ka Nišu, prva vozila deonicom Pakovraća-Požega već od jeseni, kao i otvaranje novih kilometara drugih koridora... Neke od ovih najava ostvarile su se, druge su to do daljeg samo i ostale - najave. Reoročene na još jednu godinu pred nama.Koje saobraćajne teme su se očekivano i neočekivano našle u prvih deset najčitanijih, pročitajte u nastavku.1. Brza saobraćajnica (ili ipak autoput) Vožd KarađarđorđeGodinama su iz države najavljivali da ćemo osim saobraćajnog Miloša Velikog dobiti i saobraćajnog Vožda Karađorđa. Ova druga saobraćajnica, kada je reč o njenom budućem profilu, unosila je dosta zabune jer su je nadležni opisivali i kao autoput i kao brzu saobraćajnicu da bi sve dileme, kako se tada činilo, bile otklonjene u martu kada je Agencija za prostorno planiranje i urbanizam oglasila javni uvid u nacrt prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora državnog puta Vožd Karađorđe. Tada je postalo jasno da će Vožd Karađorđe biti građen u profilu brze saobraćajnice. Položaj koridora državnog puta (Foto: Nacrt prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora državnog puta Vožd Karađorđe) Plan za ovaj put za brzine do 100 km/h predvideo je trasu puta dugu 163,75 km sa tri tunela i više od 130 mostova, odnosno saobraćajnicu sa dve saobraćajne trake za svaku kolovoznu traku, s tim što svaka saobraćajna traka mora da bude široka najmanje 3,5 m, kao i da svaka kolovozna traka, periodično na oko 2 km duž trase, ima posebnu nišu/traku širine 3,5 m i dužine 30 m, za prinudno zaustavljanje vozila.Baš u to vreme političari iz Topole pohvalili su se da će trasa ovog puta biti najduža kroz njihovu opštinu, a u julu su potom neki drugi političari na višim funkcijama od ovih topolskih najavili da gradnja prve deonice Vožda Karađorđa, od Lazarevca do Aranđelovca kreće do kraja ove godine, ali od toga naravno nije bilo ništa. A da ne bude da baš ništa na temu Vožda Karađorđe neće biti u 2024. potrudio se predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je u oktobru izrazio očekivanje da izgradnja prvih kilometara "autoputa Vožd Karađorđe" krenuti u leto 2025. Ipak, samo četiri dana kasnije tadašnji ministar saobraćaja Goran Vesić iznosi drugu, optimističniju najavu - gradnja, kako je rekao, brze saobraćajnice kreće na proleće. Kad će zaista, teško je naslutiti...2. Autoput do Crne GoreNajava izgradnje još jednog autoputa, kao i objavljivanje još jednog Nacrta prostornog plana područja posebne namene su u ovoj godini privukli pažnju, a reč je o javnom uvidu koji je oglašen za plan budućeg autoputa od Požege do Duge Poljane (i dalje do Boljara u Crnoj Gori). Tako je u junu 2024. obznanjeno da će budući autoput, čiji je jedan deo, od Požege do Duge Poljane počeo da se gradi 2022. godine, ići dolinom Moravice, između padina Javora i Golije, preko Pešterske visoravni do granice sa Crnom Gorom. Precizirano je da će koridor autoputa počinjati posle petlje "Prilipac", koja pripada deonici autoputa Požega-Kotroman, pružati se ka jugu dolinom reke Moravice po ravničarskom i blago brdovitom terenu, dok će posle Ivanjice ulaziti u planinski predeo i prolaziti između padina Javora na zapadu i Golije na istoku i penjati se na Peštersku visoravan, kojom će se u pravcu juga pružati do Duge Poljane i graničnog prelaza Boljare. (Foto: Nacrt PPPPN/screenshot)Planirana trasa autoputa je podeljena na jedanaest deonica, ukupne dužine 106,3 km. Preciznijih informacija o početku gradnje ovog autoputa, za koji godinama nadležni najavljuju da će zahtevati velika finansijska sredstva, i dalje nema.3. Otvaranje novog BAS-a i čekanje na završetak stanične zgradePre više od šest godina je u rad pušten nedovršen Prokop (koji je i dalje u tom stanju), a zakatančena je funkcionalna Glavna železnička stanica u centru Beograda. U godini za nama isti scenario, samo ovoga puta je reč o međugradskom, međunarodnom i prigradskom autobuskom saobraćaju. Krajem septembra zakatančen je i stari BAS, a u rad je pušten novi u novobeogradskom Bloku 42 koji je dobio gotovo sve bitne sadržaje sem jednog jednako važnog - centralnu stanićnu zgradu. Novi BAS uveliko radi, istina sa opsluživanjem putnika u malenom aneksu i sa peronima za prigadske linije na kojima nadstrešnica do daljeg nije u planu (valjda se nadležni vode mišlju "neće biti putnicima iz prigradskih naselja ništa ako malo pokisnu ili ako ih produva vetar").Ipak, ne samo otvaranje i prvi meseci rada novog BAS-a, već je veliko negodovanje i kritike javnosti izazvalo i burno vrelo leto u toku koga su se od muke znojili i prevoznici, a naročito putnici iz pravca istoka, jugoistoka i centralne Srbije kada su čuli za naum nadležnih u gradu i republici da ubuduće autobusi iz tih pravaca neće smeti da ulaze u grad preko autoputa (sada motoputa kroz Beograd) niti da prelaze Gazelu već da će morati da voze okolo naokolo preko Obilaznice oko Beograda do novog stajališta Jug (i dalje nedovršenog, prim. eKapije) i da neće smeti više na gradskim stajalištima duž autoputa da staju na putu do stanice.Stanica sa planiranom staničnom zgradom (Foto: BAS)Kipteli su posle ovih najava putnici, pitajući se čemu to, u čemu su ih podržali i stručnjaci. Na kraju, u gradu Beogradu i republici, nisu želeli da priznaju da su se zaleteli i preterali u želji da ovim merama nateraju putnike da koriste novu stanicu koja će tako imati koristi od naplate preskupe peronske karte. Nisu priznali, ali odustali jesu od plana za ulazak autobusa preko obilaznice i zabrane prelaska Gazele navodeći da je to rezultat "dodatnih saobraćajnih analiza".Na kraju, stari BAS je srušen, nedovršeni novi uveliko opslužuje putnike, a oni i prevoznici i dalje koriste gradska stajališta za međugradske autobuse - kako je decenijama i bilo ubičajeno. Početak izgradnje nove stanične zgrade, za koju jeste krajem minule godine bio raspisivan tender vredan oko 48,1 mil EUR (a koji je u međuvremenu zaustavljen) i dalje je vrlo neizvestan. 4. Brza saobraćajnica Požarevac-GolubacJedna od saobraćajnica koja se u Srbiji gradi godinama, a datumi za njeno otvaranje se malo, malo pomeraju jeste i Dunavski koridor od Požarevca do Golupca. Podsetimo, kada je počela gradnja Dunavskog koridora ukazano je da će prva deonica od ukupno tri biti završena do kraja 2023. godine, a ceo koridor do novembra 2024. godine. U letu za nama premijer Miloš Vučević ipak je najavio novi rok za kompletiranje ove saobraćajnice - septembar 2025.Pred kraj prošle godine državno rukovodstvo najavilo je i puštanje u saobraćaj pojedinih deonica ovog koridora, ali baš u to vreme stigla je vest da se jedan od nadvožnjaka na brzoj saobraćajnici Požarevac-Veliko Gredište-Golubac obrušio. Ipak, nekoliko dana kasnije, Osnovno javno tužilaštvo u Velikom Gradištu potvrdilo je da nije došlo do urušavanja niti rušenja bilo kakvog objekta, mosta ili nadvožnjaka na gradilištu deonice brze saobraćajnice Požarevac-Veliko Gradište-Golubac, u mestu Đurakovo-Popovac, kako su mediji preneli.Gradnja ove brze saobraćajnice počela je u novembru 2021. godine, a biće uloženo više od 330 mil EUR. Izvođač radova je kineska Shandong Hi Speed Group, a podizvođači su iz Srbije. 5. Brza pruga Beograd-NišNajave, najave... Godinama se već najavljuju i ozbiljni radovi na budućoj brzoj pruzi Beograd-Niš, ali i u godini za nama mnogo toga u vezi sa ovom prugom ostalo je upravo samo u najavama. Ipak, ono što je i te kako privuklo pažnju bila je vest da je Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Srbije oglasila javni uvid u Nacrt izmena i dopuna prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora železničke pruge Beograd-Niš. Kako je u ovom dokumentu navedeno, osnovna koncepcija modernizacije i rekonstrukcije železničke pruge Beograd-Niš je da se na celoj dužini formira savremena dvokolosečna pruga za mešoviti (putnički i teretni) saobraćaj i brzinu do 200 km/h. (Foto: Print screen / ESIA)Neposredni predmet izmena i dopuna Prostornog plana je bilo stvaranje uslova za modernizaciju i rekonstrukciju postojeće železničke pruge na tri deonice ukupne dužine oko 109 km za odvijanje saobraćaja brzinama do 200 km/h. Reč je o deonicama: Velika Plana-Gilje (dužine oko 50 km), Paraćin-Stalać (dužine oko 20 km) i Đunis-Trupale (dužine oko 38 km). Jedna od glavnih novina ipak bila je da se izmenama i dopunama ukida 10 stajališta na trasi buduće brze pruge koja će biti dugačka 230 kilometara.Kada je reč o konkretnijim koracima u vezi sa ovom prugom, u godini za nama Delegacija Evropske unije u Srbiji je u ime kupca, Infrastrukture železnice Srbije, oglasila poziv za iskazivanje zainteresovanosti za vršenje nadzora nad gradnjom brze pruge Beograd-Niš. Inače, početkom ove godine tadašnji direktor Infrastrukture železnice Srbije Nebojša Šurlan najavio je da se očekuje da ova brza pruga bude izgrađena tokom 2029. godine, a nešto kasnije tadašnji ministar Goran Vesić je isticao da bi prvi radovi trebalo da počnu krajem 2024, da bi u toku oktobra isto on ipak reoročio početak gradnje na kraj 2025. U međuvremenu je u više navrata u 2024. najavljivano i raspisivanje tendera za izvođenje radova, da bi nekoliko nedelja uoči podnošenja ostavke Vesić najavio i da on očekuje da krajem 2024. i početkom ove godine budu tenderi za izgradnju brze pruge od Beograda do Niša. Vrednost ovog projekta, podsetimo, biće, kako je najavljeno, 2,75 mlrd EUR.6. Autoput Pakovraće-PožegaJedan od neslavnijih srpskih saobraćajnih rekordera u reoročavanju odnosno pomeranju rokova za završetak izgradnje jeste definitivno deonica autoputa Miloš Veliki od Pakovraća do Požege. Da se od najava živi, makar onih izrečenih početkom 2024, vozači bi uveliko vozili ovom deonicom. Jer, i u ovom slučaju, tadašnji ministar građevinarstva i saobraćaja Goran Vesić, bio je gotovo izričit početkom marta minule godine da će saobraćaj tuda početi da se odvija do oktobra (naravno, ovog takođe minulog). Da li zbog toga što je Vesić tada naglasio da je obišao radove i lično se uverio u njihovu dinamiku ili ipak samo zbog nade da će konačno to zaista da se desi, ali ova vest izazvala je veliku pažnju čitalaca.Istina na terenu bila je ipak znatno drugačija, jer i laici su lako mogli da zaključe da je tona posla pred izvođačima, da nisu do kraja ni probijene i rašćišćene pojedine deonice na trasi budućeg autoputa u izgradnji. Tako krajem avgusta u Putevima Srbije priznaju da bi izgradnja deonice do Požege mogla da potraje - još godinu dana. Ali opet, ništa bez više puta pomenutog bivšeg ministra Vesića, koji još od doba rukovođenja Beogradom izuzetno voli najave, pa je tako u septembru uveravao da će deonica Pakovraće-Požega biti završena 1. juna ove godine, da bi se samo mesec i po kasnije rešilo da se i to malo zaokruži i da se otvaranju ove deonice da i istorijsko-praznični momenat, najavivši da je otvaranje predviđeno za Vidovdan (naravno, ove godine). Podsetimo, planirano je da cela deonica autoputa Miloš Veliki od Preljine do Požege od 30,9 kilometara bude završena do kraja 2021. godine, ali je obećanje potom "skraćeno" na prvih 12 kilometara do Pakovraća, koji su pušteni u saobraćaj u januaru 2022. godine. 7. Stari savski i "Novi srpski most""Nacisti su ga podigli, nije nam bitan ni potreban. Nema nikakvu istorijsku vrednost. Njegovi stubovi smetaju međunarodnom plovnom putu..." Nizali su se prethodnih godina ovi i drugi razlozi koje su nadležni u gradu Beogradu i republici navodili u korist teze da je neophodno uklanjanje Starog savskog mosta u Beogradu i izgradnja novog, većeg na njegovom mestu... Oponenti ovog plana isto tako godinama su uzvraćali protestima i iznošenjem predloga kako bi ovaj most mogao da se sačuva na toj lokaciji, ali u godini za nama postalo je i više nego jasno da posle 82 godine službovanja nad beogradskim tokom Save zeleni lučni most definitivno odlazi odatle. (Foto: Printscreen/Facebook/Siniša Mali)Jer, na terenu je počelo sprovođenje u delo projekta uklanjanja Starog savskog i primpremanja terena za izgradnju novog mosta na njegovom mestu. U oktobru prošle godine Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je dozvolu za njegovo rušenje, uz najavu da se 1. novembra ova saobraćajnica zvanično zatvara za saobraćaj. Tako je i bilo, najpre su ukinuti preko njega autobuski i tramvajski saobraćaj, a onda i automobilski. U međuvremenu su, uz višednevne proteste u zoni mosta, počeli radovi oko stubova starog mosta i na pristupnim saobraćajnicama sa obe strane reke, sve neophodno pre nego što prepoznatljiva zelena lučna konstrukcija bude bila skinuta i premeštena na privremeni gradilišni plato. A kuda će potom? Poslednje najave kažu u Zemun, kao buduća veza zemunskog keja i Lida. Do tada - Auf wiedersehen!Njegov lučni naslednik tzv. Novi srpski most (valjda kako bi bio protivteža nacističkom pedigreu njegovog prethodnika) trebalo bi da bude gotov do godine EXPO-a, makar prema najavama iz beogradskog Starog dvora. Vrednost ovog posla je oko 94 mil EUR.8. Dokle se stiglo sa Osmehom VojvodineDa javnost i te kako zanima šta se na terenu dešava sa izgradnjom važnih saobraćajnica potvrđuju i vesti o dinamici izgradnje Osmeha Vojvodine, brze saobraćajnice koja će se pružati od Bačkog Brega do Srpske Crnje. (Foto: JP Zavod za urbanizam Vojvodine/PPPPN, screenshot)Veći deo godine za nama, kada je reč o ovoj saobraćajnici, obeležili su pripremni radovi i probijanje kroz usek trase uz najavu da potom slede priprema za asfaltiranje, drenaža, izgradnja ivičnjaka i atmosferske kanalizacije, izgradnja nadvožnjaka...Ova brza saobraćajnica na kojoj su radovi počeli krajem 2023. biće duga 186 km, a projektovana za brzinu od 100 km na sat i obuhvataće 46 mostova, 34 nadvožnjaka, 5 podvožnjaka i 35 propusta. Pored toga, projektom je planirana i izgradnja 12 petlji, te 13 površinskih kružnih raskrsnica. U 2024. najavljeno je da će prva deonica, od Bačkog Brega do Kljajićeva, biti gotova do kraja 2026. godine.9. Obilaznica oko Beograda, čekajući deonicu CViše od 30 godina aktuelna je tema jednog od najpoznatijih naših "Skadra na Bojani", kompletiranje Obilaznice oko Beograda, kojoj, iako je ne tako davno dobila konačno završenu deonicu B do Bubanj potoka, i dalje nedostaje deonica C ka Pančevu. I u godini za nama prestonička obilaznica kao tema privlačila je pažnju, ne samo zbog pomenutog razmatranog ulaska autobusa sa juga u grad preko nje, već i zbog pitanja šta je sa njenom daljom gradnjom. Nešto više u vezi sa time postalo je jasnije krajem jula kada je objavljen plan za prvi sektor deonice C, onaj od Bubanj Potoka do Boleča. Tada su Putevi Srbije podneli Ministarstvu zaštite životne sredine zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta fazna izgradnja prve deonice autoputa E-70, obilaznica oko Beograda i Pančeva i nova obilazna pruga Beli Potok-Vinča-Pančevo sa drumsko-železničkim mostom preko Dunava kod Vinče.Krajem godine Putevi Srbije zatražili su i zelenu dozvolu za prvi sektor deonice C obilaznice, kada je precizirano da će se od Bubanj potoka do Boleča graditi dva tunela.Potez C, koji bi prema ranijim najavama trebalo da rade kineski izvođači, biće dug 31 kilometar.10. Prvi obrisi trase prvog banatskog autoputaPre nešto manje od godinu dana počelo je trasiranje prve deonice budućeg autoputa od Beograda do Zrenjanina (kasnije i ka Novom Sadu) i to kod naselja Jabučki rit čime je označen početak pripreme za njegovu izgradnju. Tada je istaknuto i da je cilj da se što pre počne i sa radovima iz suprotnog smera, zrenjaninskog. (Foto: Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat autoput Beograd-Zrenjanin-Novi Sad)Ti radovi počeli su ipak osam meseci kasnije - nadomak zrenjaninskog naselja Mužlja, sa obe strane lokalnog puta Mužlja-Lukino Selo. Time su i konačno bili stvorevi uslovi za istovremeno odvijanje radova iz oba smera. Podsetimo, autoput Beograd-Zrenjanin-Novi Sad biće dug 105,4 kilometara, od čega je deonica Beograd-Zrenjanin duga 67,7 kilometara i Zrenjanin-Novi Sad 37,7 km. Na trasi autoputa planirana je izgradnja četiri velika mosta (dva mosta preko Tamiša, most preko Begeja i most preko Tise) i četiri mosta preko kanala i prolaza za put, kao i preko ukrštanja sa prugom, 20 nadvožnjaka, sedam podvožnjaka i 47 propusta. Planirano je da ovim autoputem budu spojeni Beograd, Pančevo, Zrenjanin i Novi Sad i opštine Opovo, Kovačica i Žabalj i da ova saobraćajnica bude završena za pet godina.Pozivamo vas da vidite i koje su to investicije obeležile 2024. godinu iz oblasti POLJOPRIVREDE I PREHRAMBENE INDUSTRIJE i EKOLOGIJE.