Radar: Država poklanja Srpskoj pravoslavnoj crkvi milione, a ona sa ortacima gradi luksuzne stanove

Preduzetnički duh ušao je u vrh Srpske pravoslavne crkve (SPC), stanovi u "Dorćol centru", koje je izgradila sa dve privatne firme, prodati su i pre nego što su bili završeni, preneo je danas Radar. Osim jednog lokala od 113 kvadrata, koji košta 700.000 evra, crkva zida i u naselju Senjak, gde je jedan stan prodat za rekordnih 13.000 evra po kvadratu, a uskoro kreće i gradnja novog kompleksa u centru Zemuna.Iz državnog budžeta SPC godišnje dobija milione evra, što putem redovnih davanja, što vanredno, iz tekuće budžetske rezerve, a zbog "teške situacije", obnove manastira ili završetka Hrama Svetog Save, za poslednjih sedam godina država je izdvojila najmanje 74 miliona evra, piše Radar.U isto vreme SPC kao investitor ulazi u građevinske poduhvate i zida luksuzne stambeno-poslovne objekte u Beogradu koji su namenjeni daljoj prodaji i to po cenama koje dostižu i 6.000 evra po kvadratu.Nedavno je dobila upotrebnu dozvolu za zgrade koje je sa svojim partnerima izgradila u strogom centru prestonice Srbije. U tom kompleksu sve je već rasprodato, osim jednog lokala čija je cena čak 700.000 evra. To svakako nije kraj crkvenog biznisa sa nekretninama.Trenutno Crkva pribavlja dokumentaciju za radnju još jednog sličnog kompleksa, ovoga puta u Ulici cara Dušana u Zemunu, jednoj od glavnih ulica te beogradske opštine.Parcela je u vlasništvu SPC, a osim nje kao investitor vodi se i građevinska kompanija Premijum konstrakšn, koja je pred kraj prošle godine, podnela zahtev za građevinsku dozvolu. Lokacijske uslove im je izdao Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove grada Beograda još pre godinu dana.Parcela na kojoj će zidati Crkva nalazi se u delu grada u kojem su uglavnom porodične kuće. Budući da na njoj već postoji objekat površine od 279 kvadrata, moraće da ga ruše pre početka bilo kakvih radova.Kako piše u lokacijskim uslovima, na njegovom mestu zidaće stambeno-poslovnu zgradu od skoro 3.000 kvadrata, sa 20 stanova, dva poslovna prostora i 26 parking mesta u podzemnim etažama, a imaće ukupno četiri sprata, odnosno tri i još jedan povučeni.Može se pretpostaviti da će i ovaj kompleks u Zemunu biti luksuzan, imajući u vidu da je SPC baš takve zidala prethodnih godina.Jedan kompleks je, sa još dve privatne firme, nedavno završila u strogom centru Beograda, na uglu ulica cara Dušana, Knićaninove i Skenderbegove, za koji je sredinom oktobra 2024, posle više neuspešnih pokušaja, dobila i upotrebnu dozvolu.Taj blok zgrada sastoji se od dograđivanog i rekonstruisanog starog objekta i dve nove lamele, a prema građevinskoj dozvoli ima 107 stambenih jedinica, 11 poslovnih, kao i tri podzemne etaže sa 148 parking-mesta.Ovo mini-naselje koje je gradila Crkva nosi naziv "Dorćol centar", a kako je pisalo na sajtu na kome se promoviše, u tom objektu planiran je prostrani spa i fitnes centar koji je "toplom vezom" povezan sa sva četiri ulaza.Svaki od ulaza ima takozvani prijemni prostor, mesto za portira, kao i dva luksuzna lifta, koji su, osim sa stanovima povezani i sa garažama i stanarskim ostavama.Stanovi su prodati dok je objekat bio još u izgradnji, a na početku, kada je tek bio oglašen, cena je išla i iznad 4.000 evra po kvadratu. Pred okončanje radova kvadrat je koštao i više od 5.000 evra.Kako su Radaru rekli u firmi koja ga prodaje, nekoliko dana pre Nove godine u ponudi je bio samo još jedan lokal, površine od 113 kvadrata, a koštao je čak 700.000 evra.To znači da je cena jednog kvadrata za poslednju neprodatu nekretninu u tom kompleksu dostigla skoro 6.200 evra.SPC već nekoliko godina gradi i objekat i u beogradskom luksuznom naselju Senjak, u Drinićkoj ulici, u kojoj je 2023. kvadrat dostigao maksimalnu cenu od oko 13.000 evra i bio je najskuplji u Beogradu.Sudeći prema građevinskoj dozvoli, taj objekat će se sastojati od podruma, prizemlja, jednog sprata i povučenog sprata, a kad radovi budu okončani imaće šest stanova i 12 garaža, ukupne bruto površine od 1.318 kvadrata, od čega će 660 kvadrata biti iznad zemlje.Građevinska dozvola za ovaj projekat Crkve izdata je u februaru 2021, a rok za završetak radova bio je tri godine, što bi trebalo da znači u februaru 2024, a ni nekoliko meseci kasnije radovi nisu bili okončani.Uprkos tome, taj objekat već je bio upisan u katastar i tu može da se vidi da će u njemu biti 12 garaža površine od 13 kvadrata i šest stanova, od kojih najmanji ima 32, a dva najveća po 114 kvadratnih metara.Prvi investitorski poduhvat SPC u stanogradnji bio je kompleks na atraktivnoj lokaciji u Bulevaru Zorana Đinđića, na Novom Beogradu još 2018, gde je cena kvadrata bila oko 3.000 evra, sa PDV-om, tako da je za njega u to vreme bilo potrebno nešto više od sedam prosečnih neto plata, koja je te godine u Srbiji bila nepunih 420 evra.Godinu dana kasnije sazidano je 36.600 kvadrata sa 127 stanova, među kojima su i luksuzni petosobni dupleksi na vrhu zgrada. U ovaj projekat Crkva je ušla sa kompanijom PMC inženjering, ćerkom firmom državne kompanije za izvoz naoružanja Jugoimport SDPR, kojoj je SPC zapravo ustupila zemljište za gradnju.I sve bi to bilo u redu da je Srpska pravoslavna crkva preduzeće i da kao i ostale građevinske kompanije podnosi finansijske izveštaje, odnosno polaže račune građanima koji je zapravo i finansiraju.O tome ćuti i vrh SPC, ali i Ministarstvo finansija koje uporno odbija da odgovori na pitanje novinara koliko se godišnje iz budžeta Srbije izdvaja za finansiranje raznih aktivnosti SPC.Tek približan iznos možemo odrediti ako se poslužimo podacima iz zakona o budžetu i izdvajanjima iz tekuće budžetske rezerve.Tako će, bar sudeći po Zakonu o budžetu za 2025, SPC ove godine dobiti nešto više novca iz državne kase nego ranijih godina.Uprava za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, čiji je najveći korisnik ubedljivo SPC, imaće ove godine za 4,3 miliona dinara veći budžet nego lane, konkretno oko 1,1 milijardu dinara (oko 9,4 miliona evra), od čega je 325 miliona dinara planirano za plaćanje penzijskog i invalidskog osiguranja sveštenika, a 177 miliona je opredeljeno za izgradnju verskih objekata.U odnosu na prošlu godinu, oko 3,8 miliona evra više biće izdvojeno za zaštitu kulturne baštine, podršku SPC i kulturnim aktivnostima. Uz to, preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju u te svrhe biće potrošeno još oko 8,5 miliona evra.Neiscrpan izvor prihoda za SPC je tekuća budžetska rezerva preko koje se, malo-malo, milioni evra slivaju u crkvenu kasu. Istraživanje Radara je pokazalo da je samo u prošloj godini na taj način isplaćeno devet državnih donacija Crkvi i to u ukupnom iznosu od oko 4,1 milion evra.To i nije neka suma, ako se zna da je ranijih godina bilo pojedinačnih donacija koje su iznosile i neverovatnih 10 miliona evra. To se dogodilo u martu 2019. kada je Vlada Srbije donela odluku da se baš toliko uplati za izgradnju Hrama Svetog Save. U 2024. najveću donaciju od države SPC je dobila u novembru, kada je za Hram Svetog Save opredeljeno 212,4 miliona dinara ili nešto više od 1,8 miliona evra.Upravo izgradnja ovog objekta je i najviše koštala poreske obveznike. Predsednik Srbije Aleksa Vučić obilazeći Hram, rekao je 2020. da "niko kao vlast SNS-a nije toliko pomagao SPC u poslednjih 50 godina".On je tada obelodanio da je samo u poslednje tri i po godine, dakle od marta 2017. do septembra 2020, država za izgradnju Hrama izdvojila 43 miliona evra.Od tada je, međutim, kako su objavili mediji, preko budžetske rezerve za taj objekat donirano još najmanje 31,5 miliona evra.Patrijaršijska upravna kancelarija SPC u Beogradu 2018. godine obratila se dopisom predsedniku Vlade sa zahtevom da im se odobri milion evra, s obzirom na tešku situaciju i nemogućnost izmirenja prispelih zakonskih obaveza za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje za svoje zaposlene, kao i pripadajuće poreze.S tim u vezi valja podsetiti da država iz budžeta ionako, bez ičije intervencije, izdvaja novac upravo za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje sveštenika.Poreski stručnjaci ukazuju da se po važećem zakonu porez na imovinu ne plaća na objekte koji služe za obavljanje verskih obreda, ali da to izuzeće ne bi trebalo da važi za zgrade koje SP gradi za prodaju i lokale koji se koriste u komercijalne svrhe.Osim za izgradnju Hrama Svetog Save, država je preko budžetske rezerve u 2024. novac dala i za Zadužbinu manastira Hilandar 100,4 miliona dinara, za obnovu i izgradnju manastira Rmanj još 29,5 miliona dinara, Eparhiji vranjskoj za manastir Prohor Pčinjski 53,1 milion dinara…Kad se sve to ima u vidu, a posebno veliki novac koji Crkva zarađuje prodajom luksuznih nekretnina koje gradi zajedno sa ortačkim, uglavnom privatnim firmama, ne čudi što će samo za renoviranje vile za patrijarha Porfirija u Užičkoj ulici na Dedinju Crkva izdvojiti 75,4 miliona dinara ili oko 650.000 evra.Profesor na fakultetu FEFA Goran Radosavljević rekao je da je u većini evropskih zemalja uobičajeno da država finansira obnovu i održavanje manastira, koji su uglavnom kulturna dobra od izuzetnog kulturnog značaja.Dodao je da je država pomagala i druge verske zajednice, ali da je pomoć SPC verovatno najveća, jer je ona i najveća u Srbiji. S druge strane, postavlja pitanje da li Crkva plaća sve poreze koje bi trebalo.- To je informacija koju nikako ne možemo da dobijemo od države. Iz nekog ranijeg vremena imao sam informaciju da oni ne plaćaju porez na imovinu. Zakon je tu jasan i kaže da se ne plaća porez na imovinu za objekte koji služe za obavljanje verskih obreda, a zgrade koje se prodaju i lokali koji se koriste u komercijalne svrhe nisu za obavljanje verskih obreda - objasnio je Radosavljević.On kaže da zakon ostavlja veliku rupu budući da Crkva nije u obavezi da vodi finansijske izveštaje, ali da isto tako problem nije samo u zakonu, već u tome što se on ne primenjuje.- Smatram da bi kompanije unutar Crkve koje se bave različitim delatnostima i koje su profitabilne, trebalo da plaćaju porez i da transparentno posluju. Komercijalne aktivnosti bi trebalo da budu transparentne. Kada nisu, postoji određena bojazan da se radi o pranju novca, neplaćanju poreza - rekao je Radosavljević.