Red Kineza, red Australijanaca, fabrike u najavi i lov na srpsko zlato – Retrospektiva 2024, investicije u oblasti INDUSTRIJE

Najave ulaganja u proširenje ili otvaranje fabrika, ali i dolaska novih "lovaca na srpsko zlato", obeležile su godinu za nama kada je reč o sektoru industrije u Srbiji, bar što se tiče čitalaca portala eKapija.Industrijska proizvodnja je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2024. zabeležila rast od 3,0% u odnosnu na prethodnu godinu, bilo je tu i realizovanih investicija u smislu otvaranja pogona, ali najave su, kao i ranijih godina, najviše intrigirale našu čitalačku publiku. Sreća je, izgleda, definitivno lepa samo dok se čeka…Pa da vidimo konkretno šta je zaokupilo vašu pažnju u prošloj godini, u sektoru industrije:1. Kinezi ulaze (i) u Dobanovce? (Foto: Plan detaljne regulacije kompleksa Singidunum, screenshot) Prvi na listi i definitivno tekst sa najvećim brojm čitanja u ovoj oblasti je ekskluzivna vest eKapije da je kineski gigant Minth ušao u vlasništvo zemljišta planiranog za gradnju megakompleksa Singidunum u Dobanovcima, koji je trebalo da realizuje grčki Lamda Development.Preduzeće Spark Investment, u vlasništvu kineskog Minth Holdings Limited i švajcarskog investicionog fonda Spectrum Equity Partners AG, kupilo je u oktobru parcelu u Beogradu, po ceni od 36 mil EUR.Iako tačnu lokaciju prodatog zemljišta Lamda nije navela, poznato je da je Singidunum buildings, zavisno preduzeće grčke kompanije, planiralo gradnju megakompleksa kod Dobanovaca.Kineski Minth, koji se uglavnom bavi proizvodnom autodelova, u Srbiji već ima proizvodne pogone u Loznici u Šapcu, pa se nametnulo pitanje šta planiraju da (g)rade u Dobanovcima, a po svemu što se do sada zna, planovi bi eventualno mogli da se dovedu u vezu sa litijumom i proizvodnjom baterija za električna vozila. Treba dodati još da je ovu našu priču "podgrejao" i predsednik Srbije Aleksandar Vučić , kada je ovog januara na svom Instagram nalogu budućnostsrbijeav napisao da "posle izgradnje fabrika u Šapcu i Loznici, Minth želi da podigne nove kapacitete i projekte u drugim delovima Srbije".2. Kineski plan "SAD via Zrenjanin" (Foto: Bill Ragan/shutterstock.com)Na drugom mestu - ponovo Kinezi. U pitanju je još jedna najava, ovog puta u vezi sa kompanijom Linglong koja već ima fabriku guma u Zrenjaninu. Prvi smo objavili da Linglong planira da gume napravljene u Srbiji izvozi u SAD, čime bi praktično pokušali da "preskoče" američke antidamping mere na uvoz kineskih guma u SAD. Sudeći po čitanosti, vrlo intrigantna informacija, naročito u svetlu najava novog američkog predsednika o uvođenju dodatnih carina na proizvode iz Kine, pa i potonjih sankcija Naftnoj industriji Srbije od strane Amerike, koje su i Srbiji pokazale da se Amerikanci ne šale… 3. Australijanci će kopati!Usred burnih događaja koji su pratili vaskrsavaje namere kopanja litijuma u Srbiji, kao so na ranu javnosti došla je naša najava da će "Australijanci ipak kopati". Doduše ne litijum, nego antimon, ali ni to nije umirilo domaću javnost, pa je vest o tome da je australijski Bindi Metals kupio licence za dva projekta antimona u Srbiji, Donja Mutnica kod Paraćina i Lisa kod Ivanjice (čuveni Lisanski rudnici, iz vremena kada je rudarstvo bilo najznačajnija privredna grana u Ivanjici), dodatno ustalasala uznemirene duhove i probudila "antikopački" inat.4. Zlato!A onda je na red došlo zlato… Informacija da je na prodaju, po nekim izvorima, najveće nalazište zlata u Evropi, koje se nalazi u baš u Srbiji, izazvala je veliku pažnju. Reč je o rudniku Lece kod Medveđe. Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju Koncerna Farmakom MB - rudnik Lece kod Medveđe, čija je procenjena vrednost oko 69 mil EUR, koji je potom i prodat po početnoj ceni od 34,5 mil EUR, kompaniji Mediolanum Invest.5. Ponovo Kinezi, ovog puta u InđijiGlad za kineskim investicijama u Srbiji deluje neutoljivo, bar sudeći prema našoj listi. Tako se Minth ponovo našao među najčitanijima, a ovog puta u pitanju je bila najava da će graditi fabriku za proizvodnju električnih vozila, u Inđiji.Prema tekstu Memoranduma o razumevanju između Republike Srbije i privrednog društva Minth Holdings Limited, koji je Vlada Srbije usvojila letos, planirano je da u toku desetogodišnjeg investicionog perioda nivo bude uloženo 870 mil EUR, kao i da bude zaposleno 2.220 radnika.6. Novi lovci na srpsko zlato (Foto: Africa Studio/shutterstock)I, opet, zlato, i opet Australijanci. Zlatna groznica u Srbiji dostiže vrhunac nakon što je eKapija obelodanila da je kompanija iz zemlje kengura, Strickland Metals, kupila pravo na istraživanje zlata na planini Rogozni kod Novog Pazara. A tamo, kažu, ima zlata pola Evrope… Kompjuterski miševi su se usijali, klikovi pljuštali na našem portalu. Još kad je nedugo zatim stigla i vest da su Australijanci na Rogozni udarili u zlatnu žicu! Nizali su danima se ljutiti komentari poput "Ovde su našli da nam kopaju, pred onolike Australije" i "Zar mi ne umemo sami" i slično. Oni, doduše, još nisu počeli da kopaju, ali u ovoj godini stigla je vest iz daleke Australije je Strickland u potrazi za zlatom izbušio više od 60.000metara na Rogozni, poslao 400 kg uzoraka na analizu u Pert, te dabi testovi uskoro trebalo da daju kompaniji konačan znak da nastavi sa razvojemRogozne kao samostalnog projekta.7. I Japanci u Inđiji: Rečeno, učinjenoPosle Kineza stigoše na red, jedva nekako, i Japanci. Tako se na sedmoj poziciji našla vest da je japanska kompanija JFE Shoji podnela je zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu za izgradnju kompleksa za proizvodnju metalnih delova za elektromotore u Inđiji.Tada je najavljeno da će kamen temeljac za novu japansku investiciju koja će Inđiji u prvoj fazi otvoriti 200 radnih mesta u Inđiji biti postavljen martu. Japanci su, poznato je, ozbiljni ljudi, pa ovo nije ostalo samo na najavi: tačno 18. Marta, kako su i rekli, počeli su gradnju fabrike za proizvodnju rotora i elektro motora (brisača i podizača) za najveće brendove za auto-industriju, a nešto kasnije najavili i mogućnost proširenja proizvodnih kapaciteta.8. Šta mislite, ko bi u Evropu u srpskim vagonima? A na osmom mestu, pogađate – ponovo Kinezi. Ovog puta tražili su partnere za proizvodnju vagona, pa su predstavnici kompanije CRCC obišli pogone fabrika Goša i Želvoz. CRCC je inače specijalizovana za proizvodnju i remont teretnih vagona, a glavni cilj im je saradnja sa nekom domaćom srpskom fabrikom u Evropi radi omogućavanja plasiranja njihovih proizvoda na evropsko tržište, pa su im za oko zapali naši kultni proizvođači i remonteri šinskih vozila.9. A ko brani boje evropskih investicija u srpsku industriju? Pogon Palfingera u Nišu (Foto: palfinger.ag) Na devetu poziciju ove naše liste najzad se probiše i investitori iz Zapadne Evrope. U maju je austrijska fabrika Palfinger, čija je gradnja u Nišu počela septembra 2023. godine, najavila da će početi sa proizvodnjom u junu ove godine. Kako ni Austrijanci nisu ništa manje ozbiljni od Japanaca, oni su već krajem maja započeli probno da proizvode dizalice i kranove u pogonu u kojem do 2027. planiraju da zaposle 375 radnika. "Evropske boje" na listi najčitanijih brani još i jedan i dalje neidentifikovani nemački investitor, koji je letos najavljen kao spasitelj koji će dići FAP iz pepela i izgraditi prvu fabriku u gradu na Limu posle punih 40 godina. Gradnja nova fabrike za proizvodnju delova za auto-industriju najavljena je u delu pogona Mašinske obrade FAP-a, sa planom da zaposli najmanje 100 radnika.10. I Zijin će još kopatiA za kraj najzad evo i jedne vesti koja spaja i zlato i kineske investricije. Reč je naravno o Zijinu, a vest koja vas je zainteresovala na samom početku 2024. – da je u toku izrada studije izvodljivosti za kopanje bakra i zlata iz donje zone rudnika Čukaru Peki, zapravo je nastavak vrlo čitane informacije s kraja 2023. da ovde leži 16 megatona bakra i 333 tone zlata, pa je već "odomaćeni" kineski investitor, Zijin Mining doo Bor, zatražio zelenu dozvolu za eksploataciju vrednu 3,8 mlrd USD.Pozivamo vas da vidite i koje su to investicije obeležile 2024. godinu iz oblasti POLJOPRIVREDE I PREHRAMBENE INDUSTRIJE, EKOLOGIJE, SAOBRAĆAJA, SPORTA, TRGOVINSKIH CENTARA, NEKRETNINA i TELEKOMUNIKACIJA i IT.