Srbija godinama bez obaveznog zakonskog plana radova na železnici

Nacionalni program železničke infrastrukture - krovni dokument u skladu sa kojim se dalje donose planovi izgradnje, rekonstrukcije i održavanja železnice, ali i podnose izveštaji o izvršenim radovima - istekao je 2021. godine, za vreme mandata Ane Brnabić. Ni njen naredni kabinet, ni kabinet Miloša Vučevića nisu usvojili novi program, iako je donošenje ovog programa zakonska obaveza Vlade Srbije.Čak tri kabineta Vlade Srbije promenila su se od kako je istekao prvi i poslednji doneti Nacionalni program železničke infrastrukture 2021. godine. Ovaj dokument kojim je Vlada Srbije obavezna da popiše stanje železnica u zemlji i definiše planove za održavanje, rekonstrukciju i izgradnju novih pruga nije donela Ana Brnabić ni u jednom od dva mandata koja je od tada imala, a ni novi premijer Miloš Vučević.Nacionalnim programom Vlada određuje šta su prioritetni radovi, odakle će se i koliko oni plaćati i kojom dinamikom će se obavljati. Donošenje Nacionalnog programa propisano je Zakonom o železnici 2013. godine, a četiri godine kasnije je i usvojen ovaj program za period od 2017. do 2021. godine. Među planiranim radovima, kako se navodi u Nacionalnom programu, bili su i radovi na železničkom Koridoru 10b i delu pruge između Beograda i Novog Sada, za koje tada još uvek nisu bila obezbeđena ni finansijska sredstva. Skupština Srbije usvojila je novi Zakon o železnici u maju 2018, a obaveza Vlade Srbije da donosi ovaj program je ostala. Zakonski, a na osnovu Nacionalnog programa Vlade Srbije, preduzeće Infrastruktura železnice Srbije trebalo bi da godišnje pripremi programe izgradnje, rekonstrukcije i održavanja železničke infrastrukture. Pretragom javno dostupne dokumentacije ti programi nisu uočljivi, tako da je pitanje i na osnovu čega je, ali i da li ih je ta firma radila na godišnjem nivou.Po zakonu bi ova državna kompanija trebalo dva puta godišnje da podnosi nadležnom ministarstvu izveštaj o sprovođenju godišnjeg programa, a ministarstvo da jednom godišnje izveštaj podnosi Vladi Srbije. Vlada Republike Srbije, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Infrastruktura železnice Srbije nisu odgovorili na pitanja BIRN-a.Rekonstrukcija železničke stanice u Novom Sadu i pad nadstrešniceNacionalnim programom, koji je istekao 2021. godine, bila je predviđena modernizacija pruge Beograd – Novi Sad – Subotica – granica Mađarske koja bi omogućila brzinu vozova do 200 kilometara na sat, kao i unapređenje efikasnosti glavnih čvorova – Beograda, Niša i Novog Sada.Rekonstrukcija železničke stanice u Novom Sadu počela je 2021. godine, a rekonstruisanu stanicu su prvo 2022. godine otvorili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Mađarske Viktor Orban, a zatim ponovo u julu 2024. pokrajinska premijerka Maja Gojković i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić. Nekoliko meseci kasnije, 1. novembra, nadstrešnica na stanici je pala nekoliko minuta pre podneva i ubila na licu mesta 14 ljudi, dok je jedan osoba preminula kasnije u bolnici.Ubrzo posle pada nadstrešnice, stanica je zatvorena. Kako je BIRN ranije objavio, Mađarski Utiber, firma za nadzor, upozorila je da je potrebno privremeno zabraniti korišćenje dela železničke stanice u Novom Sadu.Zbog pada nadstrešnice, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je podiglo optužnicu protiv 13 osoba 30. decembra, u jeku protesta i blokada na fakultetima koje su pokrenuli studenti tražeći, između ostalog, objavljivanje celokupne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu.Zahtevi studenata još nisu ispunjeni.Izmenama zakona izbačena uloga skupštineZakon o železnici iz 2013. godine predviđao je da Nacionalni program javne železničke infrastrukture donosi Skupština na predlog Vlade Srbije. Vlada je takođe trebalo da jednom godišnje podnosi Skupštini na usvajanje i izveštaje o sprovođenju programa. Usvajanjem novog zakona 2018. godine, uloga skupštine u ovom procesu je izbačena, a Vlada ništa nije uradila.