Srbija nema zakon kojim bi nacionalizovala NIS

Kako se primiče dan D za primenu sankcija NIS-u, tako se u javnosti povećava broj spekulacija o mogućim rešenjima. Potencijalna rešenja kreću se od pristanka SAD-a da produži rok za primenu, pristanka ruske strane da proda svoj udeo, do nacionalizacije ruskog udela u NIS-u. Poslednja opcija, aktuelna je zapravo od samog početka, odnosno od najave uvođenja američkih sankcija ruskim kompanijama.Da je i dalje na snazi Zakon o nacionalizaciji privatnih privrednih preduzeća koji je FNRJ usvojila decembra 1946. godine, a potpisao Ivan Ribar, nacionalizovati NIS bilo bi lako. Ipak, ovaj, kao i desetine propisa kojima se u bivšoj državi legalizovalo oduzimanje privatne imovine odavno nisu na snazi. A novijeg propisa koji bi regulisao postupak nacionalizacije, te okolnosti u kojima bi se privatna svojina mogla otuđiti, nema. Osim ako se ta imovina ne uzima zarad izgradnje nekog objekta od javnog interesa, a što reguliše Zakon o eksproprijaciji.- U Republici Srbiji nema važećih zakona o nacionalizaciji. Ovo naročito imajući u vidu činjenicu da je odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije kao lex superior, proklamovano da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona - kaže Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.U Ustavu se, između ostalog kaže da se "jamči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koje se može biti niža od tržišne…"Sekulić objašnjava da je odredbom člana 1. stav 1. Protokola I uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano da svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine. Osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.- Prethodne odredbe, međutim, stavom 2. ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim. Kako bi regulisala korišćenje imovine u skladu s opštim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza, drugih dažbina ili kazni - kaže on.Po zakonu mogu nepokretnosti, ali ne kompanijaDa li bi ikako neka odredba Zakona o eksproprijaciji vlasti mogla da posluži da se na taj način, legalno, nacionalizuje privatna kompanija? U konkuretnom slučaju NIS. Odgovor stručnjaka za pravo je negativan. Oni smatraju da su odredbe pomenutog propisa jasne.Sekulić kaže da važeći Zakon o eksproprijaciji propisuje u prvom članu da se mogu eksproprisati nepokretnosti. I svojina na njima može se ograničiti samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.- Odredbom člana 2. istog zakona je propisano da se javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti utvrđuje zakonom ili odlukom Vlade u skladu sa ovim zakonom. Član 3. kaže da se nepokretnostima, u smislu ovog zakona, smatraju zemljišta, zgrade i drugi građevinski objekti. U članu 20. su navedeni slučajevi kad Vlada Republike Srbije može utvrditi javni interes za eksproprijaciju - nastavlja Sekulić.Zakon o eksproprijaciji, dakle, ne pominje mogućnost oduzimanja prava svojine nad pravnim licima. A Ustav pruža ovu mogućnost ali na osnovu zakona. Zato je neophodno usvojiti odgovarajući propis.Pravnik Milan Parivodić, pojašnjava da je potrebno usvojiti poseban zakon kojim se legalizuje "nacionalizacija" NIS-a. Reč je o kompaniji koja u svojoj rafineriji u Pančevu proizvodi naftne derivate kojima se pokriva ubedljivo najveći deo srpskog tržišta. Ugrožavanje njegovog poslovanja i snabdevanja derivatima imalo bi nesagledive posledice i po funkcionisanje privrede. Kao i nekih vitalnih državnih sistema.I ovde, međutim, postoji problem. Da bi se ozakonila nacionalizacija NIS-a potreban je barem leks specijalis. Njega, međutim, ko god predložio, mora usvojiti Skupština. Skupština, pak, pre nego što usvoji ovakav propis, morala bi prethodno da konstatuje ostavku premijera i Vlade. A to bi onda, po pravilu, trebalo da znači i povlačenje zakona koji su u parlamentarnoj proceduri. I oni i bilo koji novi predlozi zakona bi trebalo da sačekaju novu Vladu. Vlada u ostavci bi mogla, hipotetički, pozivajući se na privrednu nesreću, da predloži Skupštini leks specijalis o NIS-u, to joj Zakon o vladi dozvoljava. Ipak, usvajanje propisa o nacionalizaciji na ovaj način moglo bi imati druge vrste značajnih posledica.Jasno je da država ima moć i mehanizme da Rusima uzme njihov udeo u NIS-u, ali bi to svakako sa sobom povlačilo i političke i potencijalne pravne posledice.Pojedini sagovornici smatraju da nacionalizacija NIS-a nije dobra opcija. To bi značilo praktično nasilno uzimanje nečije imovine. Jer, ako su Gasprom i Gaspromnjeft saglasni da žele da izađu iz suvlasništva u srpskoj naftnoj kompaniji, onda ne bi bilo reči o nacionalizaciji nego o kupoprodajnoj transakciji.Nacionalizacija bi bila iznuđeno rešenje protivno volji današnjih većinskih vlasnika. I sigurno bi zaoštrila političke odnose Srbije i Rusije. U slučaju da se sprovede mimo Ustava i zakona mogla bi da podleže eventualnoj arbitraži pred međunarodnim sudovima. Da ne govorimo o činjenici da snadbevanje gasom Srbije zavisi skoro isključivo od Rusije. Iz tog izvora zadovoljavamo 90 odsto potreba. I to ne samo zbog garantovanih količina, već i zbog cene.Pritom, nacionalizacija bi i drugim stranim investitorima i vlasnicima privatnog kapitala u Srbiji poslala više no jasnu poruku da bi iz nekog razloga i njihova imovina jednog dana mogla biti predmet iste ili slične akcije.S obzirom na to da nadležne, svega par dana pred istek roka, ne obuzima panika, moglo bi se pretpostaviti da su nekom rešenju blizu. U igri je i dalje mig iz SAD i produžavanje roka za izlazak ruskog kapitala iz naše naftne kompanije.Tome se nada prvi čovek Srbijagas Dušan Bajatović. Veruje da će odluka biti doneta u poslednjem trenutku, a nije isključeno da se ne odobri traženih 90, već 45 dana.Od sankcija NIS-u strepi i hrvatski JANAF, čije poslovanje u velikoj meri oslonjeno na saradnju sa ovom kompanijom. Zato su krajem januara i tražili od američkih vlasti da im se dozvoli transport nafte u NIS do kraja 2026. godine.Podsetimo, u Srbiji je u 2024. godini potrošeno 2,8 miliona tona motornih goriva. NIS je obezbedio 2,3 miliona tona ili 80 odsto od ukupne potrošnje.