Surčinska olimpijada – Retrospektiva 2024, investicije u oblasti SPORTA

Na tri nivoa mesta za 52.000 navijača - budući Nacionalni stadion U godini obeleženoj Olimpijskim igrama u Parizu i na njima Novakovim podvigom i umalo istim takvim epskim trijumfom srpskih košarkaša, Srbija je položila temelje Nacionalnom fudbalskom stadionu, spremajući se za neke velike utakmice u budućnosti; dotle, organizovala ih je, uglavnom, u Leskovcu, na jednom od tri novoizgrđena stadiona, koji su se, uprkos jednoj u Srba zaboravljenoj veštini – održavanju travnjaka - po subjektivnom mišljenju potpisnika ove godišnje rekapitulacije, pokazali kao pun pogodak (obrazloženje drugom prilikom). Svašta se ovde priča da nedostaje, i da će se graditi, a posle puteva i pokoje pruge, sportska borilišta se u najnovije vreme visoko kotiraju na listi želja i obećanja. Većinu njih, one najvažnije, povezuje i prožima olimpijskim duhom – Surčin.(1) Jedan sport u Srbiji je, ipak, ugrožen, i to je naše čitaoce najviše zanimalo, mada ne toliko iz takmičarskih, koliko iz rekreativnih razloga. Dakle, masovni sport. Reč je o skijanju: klimatske promene tope večni led na polovima, a neće na našim planinama... kažu pesimisti. a Skijališta Srbije, međutim, najavljuju razvoj skijanja na Goliji. (2) A od svih fudbalskih koloseuma, najveću pažnju izazvale su poslednje informacije o gradnji novog kragujevačkog stadiona Čika Dača. A biće to, zapravo, novi Čika Dača, dok će stari, sa atletskom stazom i skroman, kako smo takođe pisali, biti renoviran. I koji će se na kraju Čika Dačom zvati? Da li zbog toga što Radnički iz Kragujevca sa svojim sarajevskim trenerom igra kao da je iz Holandije a ne iz Šumadije, ili zato što se javne investicije lakše tolerišu ako nisu u Beogradu – čak i među Beograđanima – tek, Čika Dača je na našoj (vašoj) listi ispred Nacionalnog stadiona...Ranija vizija stadiona Čika Dača (Foto: Grad Kragujevac)(3) ...koji je odmah iza. Reč je o budućem siročetu na kojem od klubova neće imati ko da igra, a nudiće 52.000 sedišta, malo više nego postojeći Zvezdin stadion (zvaćemo ga Čika Rajko), izgrađen (ukopan) još za Krcunova života. Fiskalni savet je rekao da će koštati skoro milijardu evra, mada je to osporeno. Ali biće, Nacionalni, na tri nivoa i zračiće zelenom energijom toliko da bi, jednom, mogao da ponese ime prepodobne Grete Tunberg. Njegov golem kapacitet ipak neće biti dovoljan da se igra finale Lige šampiona – to će morati u (bratskoj) Budimpešti. Ministarstvo finansija naručilo je analizu isplativosti ovog objekta, a fizibiliti studija pokazaće da bi, osim reprezentacije i finala i polufinala kupa, tolike tribine (i travnjak) mogli da popune i Aleksandra Prijović, Aca Lukas, Čola i naravno, Nacionalna Ceca. (4) Košarkaški klub Crvena zvezda ove sezone je hit Evrolige (do trenutka objavljivanja ovog teksta to je sa dve vezana pobede u gostima postao i KK Partizan), ali je u nekom trenutku morao da bude domaćin u prevaziđenom, skučenom i prokuvanom Pioniru. Kako isti problemi – to što bi neko u Areni da organizuje i koncert, prvenstvo u drugom sportu, grupnu pohvalu mudrosti državnog rukovodstva ili kakvugod svetkovinu – muče i drugi beogradski KK Evroliga, pokazuje da je najveća srpska hala, zbog čije nedovoljne iskorišćenosti smo se doskora, navodno, brinuli, postala tesna. I ovde ćemo primetiti da Orbanova prestonica ima dve velike i savremene sportske dvorane - jedna je veća od Arene a druga od Pionira – tamo od pred kraj 19. veka imaju i metro, a kada ga polovinom 21. stoleća bude izbušio i Beograd, Zvezda planira da svoju halu podigne u blizini početne stanice, u (Čovićevom) Železniku...(5) Iako na prvi pogled liče na čuvene "Survivor" poligone, ove trke su dosta izazovnije. Dužina staze od 7 pa do 20 i više kilometara, preko brda, planina i stena, kroz vodu, blato, cevi, puzanjem, penjanjem, skakanjem, veranjem uz kanap, podizanjem kamionskih guma i različitim drugim, prirodnim i profesionalnim vojnim preprekama. Reč je o OCR (Obstacle course racing), odnosno trkama sa preprekama. Svima danas treba neki ventil – i domaćicama, omladini, adolescentima, ali i poslovnim ljudima. Zato je naš tekst o ovoj, ekstremnoj vrsti rekreacije u ovo vreme ekstremnih stresova, valjda bio toliko čitan. OCR trke okupljaju "specijalce" svih rodova (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)(6) Dok se čeka da stadion Čair, domaći teren "Reala sa Nišave" iz prve polovine osamdesetih godina, dobije novo i dostojno ruho, Nišlije su planirale, u Niškoj Banji, izgradnju sportskog centra, tzv. "Mini Pazove". Kako je saopštio Fudbalski savez Regiona istočne Srbije, na parceli površine 6,7 hektara, na loakciji Lozni kalem predviđena je izgradnja po dva terena sa prirodnom i sa veštačkom travom, sa tribinama, reflektorima, kao i upravne zgrade sa svim pratećim sadržajima. (7) Rezon Zvezdana Terzića, izrazito biznis-orijentisanog predsednika FK Crvena zvezda (čiji uspeh na toj funkciji nije za ironisanje, a sklonost ka glasnom isticanju sopstvenih zasluga se može pripisati planinskim genima – brdski potpis ispod ovog teksta garantuje da nije posredi ravničarski šovinizam), jeste jasna: Stadion Rajko Mitić se nalazi na zemljištu površine 16,5 hektara, čija tržišna vrednost je veća od 100 mil EUR; prostor oko stadiona je mrtav i neiskorišćen kapital koji nije u funkciji razvoja kluba; ergo - potreban je novi stadion, uz aktiviranje čitavog tog pojasa mrtvog kapitala (prema marksistima, kapital je vrednost koja može da stvara novu vrednost). Novi trening kamp Zvezde bio bi - u Surčinu, "blizu aerodroma". Vizuelizacija novog "Rajka" iz 2019. godine (Foto: YouTube/screenshot)(8) A za one koji se pitaju, večito, zašto se toliko ulaže u fudbal a ne u vaterpolo, u kojem smo najbolji na svetu – i pritom ih ne zadovoljava jednostavan odgovor: zato što na svetu nikog živog vaterpolo ne zanima, a uz to je posredi sport u kojem samo sudija zna šta je dosudio i onaj ko u njemu onakvome uvede VAR dobiće najmanje dve Nobelove nagrade – jedna dobra vest: država je rešila da u Surčingradu, Trećem ili Najnovijem Beogradu, osim Ekspa i fudbalerskog paviljona (i budućih stambenijh blokova, dakako) podigne i Nacionalni akvatik centar. Iznenada i bez najave, iskrsla je još jedna ideja za ulaganje državnog novca. Dobro, osim vaterpola, biće tu i plivanja i skokova u vodu. (9) Akvatik centar, navodno, nije poništio planove gradskih (vaterpolističkih) vlasti da na Novom Beogradu, tačnije iznad njega, u delu Bežanijske kose koji se na mapi sa kraja Austrougarske zvao Marijenhof (Marijin dvor, kao u Sarajevu), izgrade još jedno bazensko carstvo, značajnim proširenjem kompleksa SRC 11. april. Dotle, urađena je rekonstrukcija rekonstruksije Tašmajdana, jer Beograd danas funkcioniše po principu što je Vesić pokockao, Šapić asfaltira (a Vesić više nije u mogućnosti da uzvrati). Ovako je predstavljena buduća surčinska oaza vodenih sportova (Foto: srbija2027.gov.rs)(1:0) Ali je košarka odgovorila na vodeni izazov! Predsednik KSS Nebojša Čović, kao bivši gradonačelnik i u nekom trenutku jedan od savladara Srbije, dobro razume značaj infrastrukture, pa osim obnove Arene – kojoj takođe idu dani, a odabir betonskog krova u startu je bio solidan graditeljski promašaj – pominje, kao nekad Duško Vujošević, proširenje Pionira (halu tek što je Vesić renovirao i – nedovoljno – proširio), ali i govori da bi na mestu novobeogradske Hale sportova mogao biti veći objekat... i još, najavljuje, neizbežno: Nacionalni košarkaški centar - u Surčinu.M. Radonjić Pozivamo vas da vidite koje su to investicije obeležile 2024. godinu u oblasti POLJOPRIVREDE I PREHRAMBENE INDUSTRIJE, EKOLOGIJE i SAOBRAĆAJA.