Sve što je siroti Radovan čitavog života s mukom i svojim žuljevitim gorštačkim rukama sticao, izgorelo je u trenu, pretvorilo se u prah i pepeo. Ostalo je samo crnilo i zgarište.
Seljačka je muka najteža, život još teži, ali ovo što se desilo Radovanu iz sela Batote kod Brusa, podno Kopaonika, niko ne bi ni najcrnjem neprijatelju poželeo.
Siroti čovek drži se za glavu, plače kao dete i bez glasa kuka nad zgarištem na kojem je nekada bio njegov ponos, pun obor. Bez glasa jer je Radovan od muke i šoka doslovno zanemeo, izgubio glas...