Kako smo se navikli na masovne tragedije

Danas je u Srbiji još jedan dan žalosti. Dok se vlastima priviđaju obojene revolicije, Srbija je sve češće zavijena u crno. I dalje ne znamo imena štićenika doma za stara lica koji su spaljeni u noći između nedelje i ponedeljka u požaru, koji, kako je utvrdila istraga, ipak nije podmetnut, nego je posledica pada žara cigarete. Na tragedije sa velikim brojem žrtava kao da se navikavamo, anaesteziju privida da je sve normalno pružaju ružičasti rijaliti narkotici i masovni sportski hepeninzi, kojima se, kada god može, prilagođava i kalendar žaljenja. Ako bi studenti stajali u tišini za svaku žrtvu javašluka, korupcije i kriminala u Srbiji, taj muk trajao bi satima. Šta će na kraju nadvladati, tuga ili bes, saznaje Đuro Svilar, reporter Dnevnika na TV Nova.