U vreme kad sam platu zarađivao u sportskoj rubrici „Večernjih novosti“ još se najvažnijim poslom smatrao izveštaj sa utakmice ili nekog drugog važnog događaja.
Nije bilo televizijskih prenosa, nije bilo interneta i mobilnih telefona, sva „dokumentacija“ bila je u glavi reportera, a trebalo je u najviše desetak minuta, uglavnom zbog probijenih rokova za štampanje, sve opisati tako da čitaoci sutrašnjih novina zažale što nisu bili na tribinama. Plus podeliti ocene igračima, što se smatralo posebnom privilegijom…
Zbog toga su sa utakmica reprezentativnih...