Tri puta su studenti u ovoj zemlji, ako računamo i onaj jugoslovenski period, ustajali na noge lagane, zatvarali udžbenike i fakultete i otvarali pitanja od ključnog značaja za državu i društvo u kojima su se zatekli.
Prvi put (1968) su izgubili rat, preveslani od strane prefriganog „crvenog kralja“ koji ih je matirao i nadmudrio tvrdnjom „da su u pravu“, a onda, uz malo sile i malo više privilegija, pasivizirao i vešto pretvorio u buduće podanike.
Drugi put, krajem prošlog veka u protestima 1996/97...