BILO JE I KLECANJA, ALI SMO OSTALI DOSLEDNI I SLOBODNI: Knjiga Nenada Brkića "San i java - Zvezdara teatar" o četiri decenije postojanja

Ovako na prvim stranicama knjige "San i java - Zvezdara teatar" (u izdanju "Čigoje") o počecima našeg najangažovanijeg pozorišta svedoči njen nekadašnji direktor Nenad Brkić. Čovek koji je na različite načine, i bukvalno i programski, gradio ovu kuću: od njenih "prapočetaka", do zvaničnog odlaska u penziju 2009, pa i pet godina nakon toga. Tvorac prvog idejnog projekta, Nove scene, modela poslovanja, akter i posrednik u ključnim dešavanjima tokom društvenih previranja, autor scenografija... Pozorišni zaverenik koji je sa Aleksandrom Popovićem, Dejanom Mijačem, Egonom Savinom, Milošem Lazinom, Paolom Mađelijem i Geroslavom Zarićem, činio prvi neformalni umetnički savet koji je postavio postulate jednog novog teatra. Scenu za angažovanu domaću dramu, nasuprot prilično okoštalom pozorišnom životu tih ranih 80-tih godina prošlog veka. Prva subverzivna predstava i inicijacija desila se s "Mrešćenjem šarana" Ace Popovića, koje je odbilo da postavi Narodno pozorište Pirot, a Beogradsko dramsko dugo držalo u fioci. Na Zvezdari ga je režirao Dejan Mijač 8. oktobra 1984. Ostalo je istorija. A kako je sve počelo?