Naime, sve njihove analize pokazuju da među predstavnicima prozapadne opozicije ne postoji istinski kvalitet koji bi mogao da donese promene. U tom kontekstu, Dragana Đilasa doživljavaju kao “kamen oko vrata” svima koji bi da otmu vlast na ulici. Srđan Milivojević nema potrebnu “političku težinu” i harizmu, dok Sava Manojlovića jednostavno opisuju kao foliranta. Stoga i nije došlo do željenog spoja i sinergije prozapadne opozicije i tzv. studentske pobune, koja će se uskoro razvodniti do nebitnosti.