DRUGA STRANA: Karikature mržnje

Srpski narod, kao što je opštepoznato onome ko išta zna, nikada u svojoj istoriji nije pokazao ama baš nikakve generalne sklonosti ka fašizmu niti je on ikada bio na magistralnom putu njene politike i države. Naprotiv! Kako tada, tako i sada. Učestale karikature mržnje služe ne samo tome da se ocrni politički protivnik, nego i da mu se pripišu takve sklonosti koje prosto vape za političkim neprijateljstvom. Po pravilu to čine oni koji neće da prepoznaju fašizam, i nacizam, tamo gde je on očigledan. I kao neposredna praksa i neskriven čak i u simbolima, kao što je to, recimo, u Ukrajini. Ali ga izmišljaju tamo gde ga nema. I onda se tu gde ga nema oni "hrabro" bore protiv njega i mobilišu mase za tu borbu i to baš u godini kada Rusi i Srbi slave 80 godina pobede nad fašizmom i njegovim saradnicima kojih je oko nas na Balkanu tušta i tma. I zato treba, baš sada, učestalo prikazivati Vučića kao Hitlera, baš kao što je to svojevremeno činjeno i protiv Slobodana Miloševića. Reč je o primeni već uhodanog i razrađivanog stereotipa satanizovanja. Jer, posle pada ovakvih ili ovakvog "fašiste" i Sotone nama se otvaraju vrata raja.