Samom činu ulaska hrabrih mladića i dece u hladnu i brzu reku, prethodiće prekogranična služba na dva jezika – srpskom i rumunskom, koju će voditi dva mitropolita. Sa srpske strane to će učiniti Mitropolit banatski Nikanor, a sa rumunske Mitropolit budimski i administrator temišvarski Lukijan.
Nakon službe i osvećenja reke, koja u tom trenutku postaje „banatski Jordan“, časni krst će u vodu baciti vladika Lukijan. Onaj ko prvi do njega bude doplivao, uručiće ga vladiki Nikanoru, koji će sledeće godine, prema naizmeničnoj tradiciji,...