"Pa, desi se – ali desi se nažalost često i ono negativno, gde nekako moraš da se izboriš sa tim strahovima i sumnjama i mislima koje nisu željene prirode. Individualan sport je takav, moraš da se nosiš sa svim emocijama i oscilacijama sam – iako je tvoj tim uz tebe. Ti si taj koji mora da pronađe rešenje – šta god da te zatekne na terenu fizički, emotivno i mentalno; zna se šta je krajnji cilj - da pobediš svog protivnika. Ima puno stvari koje su turbulentne i doživljavaju se na razne načine, ali ima mečeva gde prosto nekada osetiš da je u tom trenutku viša sila sa tobom i da će ići u tvoju korist. Češće moraš sebe da podsećaš ili pokušaš da instaliraš sebi u glavu osećaj i pomisao da je sve u redu i da je pozitivno, što je veoma težak posao. Čudan je um ljudski, pogotovo u trenucima kad se ne osećaš baš najbolje. Tada imaš osećaj da te sve iritira, da sve ide nizbrdo i tada treba ostati što manje u toj emociji", objašnjava Đoković.