Bor­ba za prav­du za na­še gra­đa­ne u Ha­gu

Go­di­na­ma me ti­šti, kao i ve­ći­nu Sr­ba, ne­za­slu­že­na te­ška sud­bi­na na­ših pred­sed­ni­ka i ge­ne­ra­la, kao i svih dru­gih ko­je je on­da­šnja vla­da su­ro­vo iz­ru­či­la Me­đu­na­rod­nom su­du u Ha­gu i ko­ji su umr­li ta­mo ili su osu­đe­ni na du­ge vre­men­ske ka­zne. Ni­je slu­čaj­no da su osu­đe­ni­ci po­sla­ti da svo­ju ka­znu pro­ve­du u ka­za­ma­ti­ma an­glo-ger­man­skih dr­ža­va, gde bo­ra­ve u te­škim i po­ni­ža­va­ju­ćim uslo­vi­ma. Na­ža­lost, i oni sno­se te­ret po­li­ti­ke tih dr­ža­va, ko­je ne­pre­kid­no vr­še pri­ti­sak na Sr­bi­ju da po nji­ho­vom na­lo­gu pri­zna­ju Ko­so­vo i Me­to­hi­ju kao ne­za­vi­snu dr­ža­vu, kao i da ospo­re na­šu ne­u­tral­nost u spolj­noj po­li­ti­ci.