Dugovečnost teatra mističnog Banata

Narodno pozorište „Sterija” obeležilo je proteklih dana osam decenija od kada je izvedena prva premijera posle institucionalizovanja teatra u Vršcu, gradu u kojem je rođen otac srpske drame Jovan Sterija Popović (Vršac, 1806 – Vršac, 1856). Prigodni program protekao je u znaku teatrologa Radomira Putnika i praizvedbe njegove drame „Noć u Keltijevoj kući“ u režiji Predraga Stojmenovića. Dokumentaristička izložba plakata značajnih događaja iz prošlosti pozorišta „Sterija”, autorki Bojane Ivanov Đorđević i Sofije Lučić, doprinela je slavljeničkoj atmosferi.  Putnikova drama „Noć u Keltijevoj kući” događa se u banatskoj ravnici, a autor se poigrava sa mističnim motivima lokalne mitologije u kojoj se pojavljuje čak i najpoznatija trovačica sa ovih prostora, čuvena baba Anujka koju tumači Monika Boldovina Bugle. Reditelj uspešno dočarava misterioznost samo naizgled pitome ravnice u kojoj glavni likovi Vlasta i Vuka Simić (igraju ih Miloš Đurpvić i Jovana Andrejević Grujić), traže vikendicu dovoljno blizu i dovoljno daleko od Beograda. Spletom neobičnih okolnosti oni dospevaju u kuću ekstravagantnog Feliksa Keltića i njegovog nemog sluge koje tumače Srđan Radivojević i Fuad Tabučić...  Pozorišni život u Vršcu traje više od dva veka. Godine 1761. podignut je Veliki srpski magistrat i više od veka služio je kao stalna pozorišna zgrada. Prve predstave u Vršcu izvele su pozorišne družine iz Temišvara desetak godina kasnije. Prva amaterska pozorišna predstava u Vršcu na srpskom jeziku izvedena je 1793. Priredili su je đaci Gramatikalne gimnazije sa svojim profesorom Mihajlom Krekićem. Činile su je tri komedije: „O Irodu”, „O bogatom čoveku” i „O zlom ocu i rđavom sinu”.  Velika sala za balove i pozorišne predstave izgrađena je 1896. godine u sklopu hotela „Aleksandrović”, kasnije „Glikman”, pa „Srbija”. U toj sali smešteno je pozorište „Sterija”. Ministarstvo prosvete 1920. godine na čijem čelu se u to vreme nalazio Branislav Nušić, donosi odluku da se u Banatu u Vršcu osnuje profesionalno pozorište... Ime Jovana Sterije Popovića (Sterija na grčkom jeziku znači zvezda) osvetlilo je varoš u kojoj je rođen u porodici trgovca grčkog porekla Sterija Popovića, prethodno poznatog i kao Sterio Papaz i Vrščanke Julijane Nedeljković. Kao sedmogodišnjak Sterija je pamtio vreme koje je Prvi srpski ustanak u Srbiji pretvorilo u katastrofu. Sterijina sećanja na detinjstvo vežu se i za scene srpskih izbeglica koje je u Vršcu viđao. Kako navodi u svojoj autobiografskoj skici, rodio je „od prirode slabog telesnog sastava i upravo bolešljiv”. Sa atrofiranom levom rukom, bio je po strani mnogih dečjih igara koje su zahtevale veću snagu.  Nežna prema svom prvencu iz drugog braka, majka Julijana ubrzo uviđa da Steriju više zanimaju drugačije igre, toliko različite od dečjih. Zato mu podstiče volju za čitanjem, a kulturnu tradiciju našeg 18. veka Sterija uči od nje. Majka Jovana Sterije Popovića bila je retko komunikativna žena, a njena kuća na pijaci bila je stecište mnogih žena i Gornje i Donje Varoši. Podatak govori da je rodila čak 11 dece, a Sterija, sin prvenac iz drugog braka, rođen je kao njeno peto dete kojem je udovoljavala u  njegovoj nepresušnoj potrebi za obrazovanjem. Otac je imao sasvim drugačije planove za svoga sina. Želeo je da od njega napravi dobrog trgovca.  Iznenadna smrt njegove majke doprinosi da mladi Sterija prerano sazri. Tu se i završava njegovo školovanje u Vršcu i 1824. odlazi u Temišvar, dok prethodno, četvrti razred gimnazije završava u Sremskim Karlovcima.  Školovao se i u Pešti, ali i slovačkom Kežmaroku. Sterijin kulturno-prosvetni rad je nemerljiv. Uz osnivanje Društva srbske slovesnosti kao vrhovne kulturne ustanove, o njegovom doprinosu u razvoju prosvete u obnovljenoj Srbiji govori i zakon o školskoj nastavi, gde je sam sastavljao koncepte svih uredbi, pa i dodatnih akata. Pokrenuo je inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke, učestvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra...  Sterija se marljivo starao o očuvanju spomenika istorije i kulture, što u njegovo vreme nije bilo nimalo lako. Pozorište „Sterija” u Vršcu osnovano je da sačuva bar deo nasleđa ovog srpskog prosvetitelja i dramskog pisca njegovog mističnog Banata.