Glas koji je osvojio svet

Legendarna američka pevačica Roberta Flek preminula je u 89. godini, ostavljajući iza sebe nezaboravno muzičko nasleđe koje je obeležilo generacije. Njena muzika predstavljala je sofisticirani spoj soula, džeza, folka, te ritma i bluza, a nežni vokal i sposobnost da prenese duboke emocije kroz pesmu očarale su publiku širom sveta.  Karijera Roberte Flek doživela je uzlet početkom sedamdesetih, kada je njena pesma „The First Time I Ever Saw Your Face” („Prvi put kad sam videla tvoje lice”) muzički obojila rediteljski debi Klinta Istvuda, psihološki triler „Jeza u noći”. Ova balada donela joj je nagradu Gremi za pesmu godine 1973. Bila je to odlična uvertira za uspeh koji će brzo uslediti.  Za ovo je zaslužan hit koji će joj obeležiti karijeru – „Killing Me Softly with His Song” („Ubijaš me nežno svojom pesmom”). Pesma je osvojila dve Gremi nagrade, uključujući i onu za pesmu godine 1974, a Roberti Flek je obezbedila mesto u muzičkoj istoriji. Ona je postala prva izvođačica koja je dve godine zaredom osvojila Gremi za Pesmu godine, što je postignuće koje je retko ko uspeo da ponovi, a ova pesma već pola veka iznova osvaja različitu publiku.  Sa svojim dirljivim tekstom i prepoznatljivim vokalnim izrazom Roberte Flek, ta balada je postala himna emotivne ranjivosti i ljubavi. Tekst, koji govori o tome kako pesma može da duboko dirne slušaoca, ali i upečatljiva interpretacija Flekove, ostavili su bez daha milione ljudi. Njen glas, koji je bio kombinacija snage i nežnosti, često je bio opisivan kao „gladak kao svila”, a njen uticaj na soul i ritam i bluz žanr je nesporan.  „Killing Me Softly” nije bila pesma samo jedne generacije. Zahvaljujući obradi grupe „Fjudžiz” iz 1996. godine, ovaj vanvremenski hit zavoleli su neki novi klinci, a i danas se često može čuti u različitim aranžmanima.  Roberta Flek, inače rođena 10. februara 1937. godine, dugo je sarađivala sa Donijem Hatavejem, s kojim je donela brojne soul klasike. Njen talenat za ove muzičke žanrove prepoznat je još u detinjstvu kada je učila da svira klavir, a sa samo 15 godina dobila je muzičku stipendiju na prestižnom Univerzitetu Hauard, što ju je učinilo jednom od najmlađih studentkinja te institucije. Pre nego što je postala muzička zvezda, radila je kao učiteljica muzike. Osim što je bila izvođač, Roberta Flek se istakla i kao pijanistkinja i producentkinja, pomerajući granice muzičkog izraza.  Bila je pionirka u stvaranju muzike koja je bila istovremeno lična i univerzalna, a njen rad je inspirisao brojne umetnike. Interpretacije Roberte Flek odišu elegancijom i vanvremenskom lepotom, ostavljajući trajno nasleđe u svetu popularne muzike.