Kompozitor realista, strateg i pragmatik

Profesorka Silvi Nisefor sa Univerziteta Evri u Parizu, autorke knjige „Ivan Jevtić – Kompozitor na putevima slobode”, održaće predavanje i predstaviti ovo izdanje danas od 12 časova u Sali 2 SANU. Biće to prilika da se našoj javnosti približi stvaralaštvo akademika Ivana Jevtića, kompozitora i sekretara Odeljenja umetnosti SANU. Uz analitički osvrt na Jevtićevo muzičko stvaralaštvo koje obuhvata više od stotinu dela, prof. Nisefor je iskazala i naklonost prema srpskoj muzici i između ostalog u ovom izdanju i navodi:  – Očigledno je da je ličnost Ivana Jevtića, tako duboko utemeljenog u 20. veku, mogla samo da sledi pravac prebogat koncertima, žanr koji ovom kompozitoru postaje omiljen. Njegova produkcija započinje 1971. godine, redovno se nastavlja sve do 2002, ponovo započinje 2014. i traje sve do danas (2023. nastaje koncert za kontrabas). Našu pažnju posebno privlače neke neuobičajene instrumentalne formacije kao što je koncert za „obou, harfu, čembalo i glokenšpil”. Ivan Jevtić takođe piše izvestan broj koncerta za obou, tubu, trombon, za hornu, za saksofon, za violu, za kontrabas, i paralelno s tim nastavlja da piše i za druge uobičajenije instrumente: flautu, trubu, klavir (za koji je napisao tri velika koncerta), za violinu, za violončelo. Za razliku od drugih kompozitora, specijalizovanih samo za jedan instrument (pomenimo Vinka Globokara, čije se ime vezuje za trombon), Jevtićeva neosporna prednost leži u njegovoj sposobnosti da piše ne samo za, što je moguće više, instrumenata, nego i da širi repertoar i izvođenje.  Silvi Nisefor je stekla visoko obrazovanje iz oblasti izvođačke prakse, muzikologije i plesa. Studirala je solo pevanje i klavir u Francuskoj i inostranstvu. Diplomirala je harmoniju, kontrapunkt, fugu i orkestraciju na CNSMD (Visoki konzervatorijum za muziku i ples) u Parizu, doktorirala je muzikologiju i magistrirala ples na Sorboni (L’université Paris-Sorbonne). Više puta je bila dobitnik stipendije Centra Akant za studije muzičke analize. Takođe, usavršavala se u okviru više plesnih grupa i 14 godina je predavala istoriju plesa. Njeni muzikološki radovi su posvećeni savremenoj muzici, kao i francuskoj muzici s početka 19. veka. Trenutno se bavi temama vezanim za veštinu muzičke interpretacije, kao i za odnose muzike i plesa. Pisala je za časopise u Francuskoj i inostranstvu (između ostalih za „La Revue Musicale” i časopis Muzikološkog instituta SANU).  O Jevtićevom stvaralaštvu muzikološkinja Nisefor ističe i da naš kompozitor „daje i nazive nekim svojim koncertima” i da bismo ga mogli svrstati i u pravac koji bi ona nazvala „programskim koncertima”.  – Tako autor povezuje partituru s vodećom idejom koja je nosilac smisla i poetskog značenja (ovu dimenziju Ivan Jevtić posebno neguje). Kao student Stanojla Rajičića, poznatog po koncertnoj muzici, on i sam postaje kompozitor druge polovine 20. i prve polovine 21. veka, nastavlja, dakle, koncertnu avanturu dajući joj mnogostruka lica – navodi profesorka iz Pariza i za kraj dodaje: – Jevtićeva koncertna muzika više predstavlja prostor ekspresije u kojem će biti koncentrisane sve karakteristike njegovog rukopisa. Podsetimo se nekih od osnovnih principa ovog autora: Ako pisanje koncerta može predstavljati rizik, Ivan Jevtić se ne plaši rizika. Setimo se da je njegova slava kao kompozitora zaista počela zahvaljujući jednom koncertu za trubu koji je spontano predložio Morisu Andreu, pre nego što je bio prihvaćen, a zatim je naveliko distribuiran. Ivan Jevtić je kompozitor realista, strateg, pragmatik, otvoren prema svetu umetnosti, prirodno darežljiv, kako prema svojim izvođačima, tako i prema publici. Koncertantna muzika mu pruža mogućnost da objedini sve ono što čini njegov jedinstveni stil i sve ono što ostaje kao svedočanstvo jednog zaokruženog zanata. Neosporan adut u njegovoj karijeri koji je u velikoj meri doprineo njegovoj vidljivoj prisutnosti u muzičkom svetu, koncertantna forma služila je Ivanu Jevtiću, kao što je Ivan Jevtić služio njoj. Koncertantna muzika Jevtića uvodi u 21. vek, u kojem je svetu vraćena humanistička, eklektična i slobodna muzika, što našem autoru zasigurno i obećava daleku i svetlu budućnost.