Evropska komisija je dokazala da je 53 odsto takvih tvrdnji neprovereno, budući da u EU ne postoji jedinstven sistem njihove kontrole
Nadležni odbori Evropskog parlamenta dali su zeleno svetlo nastavku pregovora o sertifikaciji zelenih tvrdnji na tržištu. „Biorazgradivo”, „ekološki proizvedeno”, „klimatski neutralno”, „dobro za okolinu”, samo su neke od oko 1.200 različitih oznaka koje se mogu naći na proizvodima u EU i kojima je cilj da se neki proizvod predstavi boljim od konkurencije. Proizvođači ih često koriste jer su studije pokazale kako su građani skloni da kupuju proizvode koji su bolji za okolinu čak i ako su skuplji. Međutim, Evropska komisija je dokazala da je 53 odsto takvih tvrdnji lažno, budući da u EU ne postoji jedinstven sistem njihove provere, izjavila je Biljana Borzan, evroparlamentarka iz Odbora za zaštitu potrošača EU. Borzanova je u svom zakonu o Osnaživanju potrošača u zelenoj tranziciji zabranila deo tih tvrdnji, a neke je obezbedila uz pomoć dodatnih provera. Ona je, kako je navedeno u saopštenju, podržala nastavak pregovora o Direktivi o zelenim tvrdnjama, koja detaljno razrađuje taj sistem kako bi se samo oni koji stvarno sprovode ono što su istakli na proizvodima našli na trgovačkim policama. Prema istraživanju koju je sprovela Borzanova, u Hrvatskoj je gotovo 90 odsto građana primetilo takve tvrdnje na proizvodima. Više od 80 procenata njih izjavilo je da nikada nije proveravalo šta stoji iza tih tvrdnji, a 70 odsto im uopšte ne veruje. Ovim predlogom će se, smatraju, osigurati da istinite tvrdnje budu na proizvodima, kao i da se građanima pomogne da se snađu i upoznaju sa tolikim brojem oznaka.