Mali akcionari kao slepi putnici posle uvođenja sankcija NIS-u

Dok Srbija još čeka zvaničan papir o detaljima sankcija koje je Amerika uvela „Naftnoj industriji Srbiji” (NIS), javnost se s pravom pita postoji li rešenje – i da svi budu zadovoljni i država prođe što bezbolnije? I dok je s jedne strane najvažnije da tržište ostane snabdeveno derivatima, da Rafinerija u Pančevu nastavi da radi, jer je ona srce NIS-a, s druge strane se postavlja pitanje kome je sada u interesu da poteže pitanje (ne)realne cene po kojoj je NIS prodat ruskoj strani, kada je od toga prošlo skoro 15 godina. A da, pritom, niko ne pita ko je kriv što je isti taj NIS u državnim rukama (dakle pre prodaje „Gaspromnjeftu”) poslovao sa gubitkom od osam milijardi dinara u 2008. godini, a pritom je privatizovan kao kompanija koja pozitivno posluje. Niko ne govori ni o unosnim menadžerskim ugovorima poput zlatnog padobrana (gde se u slučaju otkaza ili u okolnostima promene vlasništva ili poslovne politike donosi pravo na dugoročnu isplatu visokih mesečnih zarada najčešće do pet godina, ali i pravo na službeno vozilo, zdravstveno osiguranje…), što je bila praksa dok je država bila vlasnik NIS-a.