„Politika” je 19. decembra objavila da se šiptarska vlast sprema da ustanovi muzej genocida u Prištini. Ministarstvo kulture Srbije oštro je reagovalo, pored ostalog, izjavom da je taj projekat jedan od mnogih koje je Priština lansirala, „koji su bili uvreda za istorijsku nauku, moralne i civilizacijske vrednosti, pa čak i zdrav razum”. Dosta blaga i tolerantna kvalifikacija ovog zlokobnog, demonskog projekta, verovatno začetog u kancelarijama američko/natovskih obaveštajnih službi. Podmetanje optužbi od zapadnih vlada i njihovih obaveštajnih agencija za genocid, ratne i druge zločine Srbima beleži dugu tradiciju, bar za poslednjih tridesetak godina. Za početak se može uzeti režirani incident „pokolj muslimana u redu za hleb”, u sarajevskoj Ulici Vase Miskina, maja 1992, koji je bez dokaza pripisan srpskoj vojsci. Sledili su ubrzo drugi, nedokazani, „zločini” Srba – pijaca Markale u Sarajevu, konclogor (za Muslimane) Omarska, stratište za Hrvate „Ovčara” i drugi, manje oglašavani u zapadnjačkim antisrpskim organima vesti (štampa, radio, TV). I kad su ućutali topovi u Bosni, gde je počela demonizacija Srba tragičnih devedesetih, gromoglasno su se pojavili glasovi tužilaca Srba, istih onih tužilaca koji su ih bespoštedno progonili i konstruisali optužnice protiv njih.