Uz učenike i studente treba biti bezrezervno samo kada neprijatelji streljaju. Jedino tada takva podrška nije i ne može biti nikakav lov u mutnom
U ove naše dane, kakao bi rekao pesnik Vladislav Petković Dis, toliki su intelektualci, sportisti, glumci i ini podržali studente. Uz taj čin podrške po pravilu ide obrazloženje – a koga drugog da podržimo (nećemo valjda režim) već mladost, našu budućnost koja se, bože moj, bori za pravo i pravdu. Pri tom se oni naravno ne izjašnjavaju koje studente podržavaju, većinu ili manjinu, one koji protestuju ili one koji bi da obavljaju svoje studentske obaveze. Po tim njihovim izjavama ne podržati studente je nonsens, ali taj stav je malo začuđujući jer podseća na svojevremeno verovanje u nepogrešivost radničke klase, još bolje njene avangarde.