Ovuda kuda mi prolazimo samo su zveri prolazile

„Moj 17. puk je na bugarskoj granici. Vodimo danonoćne borbe kod Surdulice i Čemernika. Odstupnica za Solun je presečena. Sa bugarske granice okrećemo prema Albaniji.

Sa svojim vodom preko Albanije delim dobro i zlo. Gladni smo, goli i bosi. Ovuda kuda mi prolazimo samo su zveri prolazile.

Kraj staza se grče naši drugovi. Neki još daju znakove života. Traže hleba. Niko nema da im pruži ni mrve. I ja sam klonuo. Prolaze neki i vele mi: – Ajde polako, naredniče!

Naiđe moj drug Dragić Popović. Uze me pod ruku...