Pa­zi­te gde se­da­te u autobusima GSP-a

Ne­dav­no sam do­ži­ve­la ne­pri­jat­nost u vo­zi­lu GSP-a. Na­i­me, ušla sam s pri­ja­te­lji­com u auto­bus na Ze­le­nom ven­cu. Ob­ra­do­vah se što smo pro­na­šle dva me­sta pa će­mo mo­ći da se­di­mo jed­na po­red dru­ge. Ali sre­ća je krat­ko po­tra­ja­la. Tek što se spu­stih na se­di­šte, sko­čih s nje­ga shva­tiv­ši da je – mo­kro. Osta­tak pu­to­va­nja pro­ve­la sam sto­je­ći, mo­krih pan­ta­lo­na. Sreć­na okol­nost je što sam po­šla ku­ći pa sam mo­gla da se pre­svu­čem. Kad sam se po­ža­li­la po­zna­ni­ku is­pri­čao mi je da je i on ne­dav­no do­ži­veo isto, sa­mo što se on upu­tio na po­sao pa je bio pri­nu­đen da se sna­đe ka­ko bi se osu­šio. A po­mi­nju­ći svo­je is­ku­stvo, ču­la sam još po­ne­ko slič­no.