Prepolovljen broj samoubistava u Srbiji

Svake 43 sekunde širom sveta jedna osoba digne ruku na sebe, a samoubistvo ostaje glavni uzrok smrtnosti koji se može sprečiti, procenjuje tim međunarodnih istraživača u najsveobuhvatnijoj analizi smrtnosti od samoubistava, koja je nedavno objavljena u časopisu „Lancet public health”. Analiza u koju su uključeni podaci prikupljeni u 204 zemlje sveta između 1990. i 2021. godine pokazala je da se broj samoubistva drastično smanjio u poslednjih trideset godina, sa skoro 15 na devet smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika između 1990. i 2021. To predstavlja smanjenje od skoro 40 procenata.  Kako je navedeno u studiji, prosečna starost samoubica je povećana sa 43 godine 1990. na 47 godina 2021. kada je reč o muškarcima i sa 41,9 na 46,9 godina kada je reč o ženama. To bi moglo, istaknuto je, da se objasni „delotvornošću napora usmerenih na prevenciju samoubistava među mladima, kao što je pristup osnovnim uslugama skrininga ili razvoj programa mentalnog zdravlja”. Međutim, samoubistvo ostaje značajan uzrok smrti među decom i mladima koji se može sprečiti, bez obzira na nivo prihoda zemlje, ističu autori ove studije i ukazuju da su opšte starenje stanovništva i faktori poput izolacije, nedostatka socijalne ili porodične podrške, neadekvatni planovi socijalne sigurnosti i penzionisanja, hronične bolesti, nedovoljno osiguranje i nedostatak resursa za mentalno zdravlje za sredovečne i starije – ključni faktori rizika koji doprinose samoubistvu. Iako stopa suicida globalno pada, zemlje Latinske Amerike i Severne Amerike beleže porast stope samoubistava, a najveću stopu samoubistva na svetu imaju zemlje istočne Evrope i podsaharske Afrike.  Podaci našeg Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da broj samoubistava kontinuirano pada u poslednjih 20 godina – tako je 2006. godine zabeleženo 1.444 suicida, 2010. godine 1.209 samoubistva, pet godina kasnije 1.064 suicida, 2020. godine – 895 samoubistva, a 2023. – 668 suicida. Demografske studije ukazuju da stopa samoubistva nije ujednačena po regionima – u poslednjih 50 godina Vojvodina u proseku ima dva do tri puta veću stopu suicida od centralne Srbije, a najniže stope zabeležene su u južnim delovima zemlje sa većinskim albanskim stanovništvom – u Bujanovcu i Preševu, kao i u Sjenici, Raški i Tutinu, među stanovništvom islamske veroispovesti.  Posmatrano prema nacionalnosti, na početku 21. veka najvišu stopu samoubistva u Srbiji imalo je mađarsko stanovništvo, a za njima slede pripadnici bugarske nacionalne manjine. Stopa suicida opada sa obrazovnim nivoom, a najviša je zabeležena kod stanovništva sa (nepotpunom) osnovnom školom, dok je najniža kod onih sa višom ili visokom školom. Prosečna starost osoba koje su digle ruku na sebe iznosila je 52 godine, a najčešći način je vešanje ili gušenje. Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije, najveća stopa samoubistva u odnosu na broj stanovnika u regionu je u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji, a najmanja u Albaniji.      Demograf Goran Penev, koji je ceo radni vek proveo u Centru za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka, ističe da stopa suicida pada u poslednje dve decenije i podseća da je tokom pedesetih i šezdesetih godina Srbija imala visoku stopu samoubistva, a najveće su zabeležene sredinom ratnih devedesetih godina. „Epidemiološke studije govore da su osnovni „okidači” samoubistava mentalna oboljenja i zloupotreba psihoaktivnih supstanci – sredinom 20. veka to je bio alkohol, a posle su primat preuzeli narkotici. Nagli skok stope samoubistava sredinom 90-ih objašnjava se, između ostalog, velikom dostupnošću oružja koje je ostalo nakon građanskih ratova. Nakon tog turbulentnog perioda nacionalne istorije, stopa suicida počinje da pada – ne samo u Srbiji već i u celom svetu. Kao glavni uzrok pada broja samoubistava navodi se veliko ulaganje u prevenciju suicida, ali i smanjenje stigme prema traženju psihološke pomoći”, navodi naš sagovornik.  Imajući na umu činjenicu da veliki broj osoba izvrši samoubistvo skakanjem sa visokih objekata, napominje on, dosta se vodi računa o njihovoj bezbednosti – postavljanjem mreže ispod čuvenog Golden gejt mosta u San Francisku broj samoubistva gotovo je desetkovan.  „Međutim, treba reći da i kulturološki faktori imaju uticaj na broj samoubistava u nekoj populaciji – tako je u zemljama Dalekog istoka, kao što su Japan i Koreja, suicid pitanje časti i veliki broj ljudi odlučuje se da svoj obraz opere samoubistvom, dok se u islamskim zemljama samoubistvo smatra najvećim grehom”, ukazuje Penev.  Demografske studije, navodi, takođe pokazuju da žene češće pokušavaju, a muškarci češće izvršavaju suicid.  „Muški pokušaji samoubistva obično su okrutniji i ne ostavljaju mnogo mogućnosti osobi da preživi – dok se žene češće odlučuju za trovanje tabletama ili utapanje u reci, muškarci najčešće pucaju u sebe ili skaču sa visokih zgrada i mostova. Podaci govore i da je samoća rizikofaktor za suicidalne misli, što objašnjava činjenicu da osobe koje žive u patrijarhalnim društvima i višegeneracijskim zajednicama, odnosno porodičnim domaćinstvima ređe razmišljaju o samoubistvu kao izlazu iz životnih problema”, zaključuje Goran Penev.