Srbija može uspešno da se razvija i očuva prirodu

Da li će kritični minerali, a među njima i litijum biti odlučujući za završetak rata u Ukrajini? Ova zemlja ima 21 od 30 supstanci koje Evropska unija definiše kao „kritične sirovine” zbog njihovog značaja u zelenoj i digitalnoj tranziciji. Među njima je i litijum, čije rezerve prema proceni Kijeva iznose oko 450.000 tona.  Geopolitički značaj litijuma postao je očigledan i u američkoj politici. Donald Tramp je na samom početku drugog mandata najavio da bi preuzeo kontrolu nad Grenlandom jer je bogat prirodnim resursima. Nedavno otkriće litijuma u oblasti oko 90 kilometara severoistočno od glavnog grada Nuka podgrejalo je globalnu trku za kritičnim mineralima na najvećem ostrvu na svetu. Da li i na koji način Srbija treba da iskoristi svoje bogatstvo litijuma, bila je tema panela koji je početkom sedmice održan na Kopaonik biznis forumu. Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dinko Knežević smatra da Srbija treba da iskoristi priliku za ono što joj je priroda dala.  „Korišćenjem prirodnih resursa možemo da se vratimo na rudarsku mapu Evrope, jer smo mi tradicionalno rudarska zemlja. Imali smo razvijeno rudarstvo koje je devedesetih godina upalo u krizu i nismo mogli da idemo u korak sa Evropom”, rekao je Knežević na panelu „Projekat Jadar: prednosti i izazovi”. U diskusiji su se mogli čuti i stavovi da bi eksploatacija litijuma u dolini Jadra mogla da ima negativne posledice po životnu sredinu, što je jedna od glavnih briga protivnika ovog projekta.  Profesor Knežević je ocenio da su najsveobuhvatnije studije procene uticaja na životnu sredinu projekta „Jadar” koje su ikada sprovedene u Srbiji pokazale da možemo da imamo uspešan rudnik, u skladu sa najstrožim standardima zaštite životne sredine Srbije i EU.  „Mislim da imamo priliku da otvorimo savremeni rudnik i da se vratimo na mapu razvijenih uspešnih rudarskih zemlja”, istakao je prof. Knežević.  Litijum se najviše upotrebljava za električna vozila, zbog čega je potražnja za ovim metalom u stalnom porastu. EU ima više od 20 litijumskih projekata u razvoju, a za svaki od njih važe strogi propisi u pogledu zaštite životne sredine.  Savetnik direktora Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi” Prvoslav Marjanović rekao je na panelu da projekat „Jadar” može da bude razvojna prilika za Srbiju ukoliko studija o proceni uticaja na životnu sredinu bude prema propisima Evropske unije.  Odgovarajući na pitanje da li je projekat „Jadar” razvojna šansa za Srbiju, Marjanović je naglasio da to zavisi od toga kako Srbija štiti svoje interese i kako će da ispregovara konačne uslove eksploatacije.  Govoreći o površini na kojoj treba da se nalazi projekat „Jadar”, Marjanović je podsetio da rudnik u Boru zauzima 4.000 hektara, u Kolubari više od 3.000 hektara, a da je u Kostolcu površina postrojenja 3.500 hektara. Za poređenje, projekat „Jadar” bi sa sve podzemnim rudnikom, postrojenjem i deponijom zauzimao oko 388 hektara.  „Ne želimo da se izvorišta zagade, hoćemo da ih zaštitimo i da se kontrolišu, a pitanje je države da li će da sprovodi zakone. Moja poruka je da je rudarenje litijuma moguće uz dodatne uslove i analize postojećih rešenja”, naveo je Marjanović.