Vlada dala zeleno svetlo za ponovni uvoz peleta

Vlada Srbije donela je pre dva dana odluku da ukine privremenu zabranu uvoza peleta od drveta uvedenu aprila 2024. godine. Ova odluka je objavljena u novom „Službenom glasniku” i stupa na snagu odmah. Tako se posle 270 dana važenja ponovo otvara tržište za uvoz ovog ogreva, što bi zbog konkurencije i cene za potrošače moglo da znači nižu cenu, ali za proizvođače nove glavobolje. Jer su cene uvoznog peleta i pre uvođenja zabrane bile niže od domaćih, što je dovelo u pitanje srpsku proizvodnju i prodaju. I sada se s pravom postavlja pitanje šta ako domaći proizvođači – njih oko 80, od kojih je šest velikih, zaustave proizvodnju, gde će „Srbijašume” sa svojim drvetom?  Podsećanja radi, Vlada Srbije odluku o zabrani uvoza peleta donela je nakon što su najveći proizvođači peleta u više navrata upozoravali da je prodaja u našoj zemlji stala, da su magacini puni neprodate robe i da zbog toga preti opasnost da budu prinuđeni da obustave proizvodnju, te da radnicima plate kasne. A što je najvažnije, to je bio način da se obezbedi uredno snabdevanje domaćeg tržišta ovim energentom, koji se u više od 100.000 domaćinstava koristi za grejanje.  Bilo kako bilo, većina proizvođača koju je „Politika” juče kontaktirala razočarana je ovakvom odlukom vlade jer su očekivali da će se privremena uredba ponovo produžiti bar dok zima ne prođe i dok se zalihe ne potroše. Inače, u međuvremenu, dok je ova odluka produžavana, u obrazloženju se navodilo da su zahvaljujući ovim merama postignuti određeni efekti. Tako je cena peleta bila i 40 odsto jeftinija, a snabdevenost odlična. Cene se sada kreću u rasponu oko 220 do 250 evra po toni. Očekuje se da se uvozni pelet prodaje po ceni od 180 do 190 evra, što ponovo stvara problem domaćim proizvođačima. Upućeni u celu priču kažu da je ova (ne)popularna mera morala da se donese, između ostalog, i zbog stalnog pritiska Evrope da se omogući konkurencija da tržište ne sme da bude zatvoreno, potpisanog Sporazuma o slobodnoj trgovini, s tim što se većina proizvođača u Srbiji pita o kom se pritisku EU radi ako se zna da se pelet uvozio mahom iz Ukrajine i BiH. Stizale su veće količine i iz Hrvatske i Crne Gore.  Ono što je problem jeste što u međuvremenu nije usvojen ni tehnički pravilnik o tome koji pelet sme da se uvozi u Srbiju, odnosno koji kvalitet peleta mora da bude, njegova energetska vrednost, sadržaj peleta… Ne postoje akcize na uvoz, samo se plaća PDV od 10 odsto. Hrvatska je u Srbiji imala najpopularnije cene peleta jer su posle velikih poplava u Posavini imali toliko oborenog drveta da nisu znali šta sa njima, pa se prema priči upućenih samo tražilo ko će da ga ukloni i to besplatno. To je bila prilika da se besplatna sirovina preradi i da se prodaje po nižim cenama od onih proizvođača koji sirovinu moraju da plate u Srbiji ili „Srbijašumama” ili „Vojvodinašumama” ili privatnim vlasnicima šuma. Sada se, kaže naš izvor, očekuje ponovno ozbiljna borba uvoznog i domaćeg lobija ističući da domaće tržište može sa 100 odsto da zadovolji potrebe naših potrošača koji pelet koriste za ogrev.  U prilog priči o drvetu iz Hrvatske i podatak da je krajem februara Evropska komisija otvorila detaljnu istragu kako bi procenila da li je državna pomoć koju je Hrvatska navodno dala preduzeću „Hrvatske šume d. o. o.” i nekim hrvatskim drvoprerađivačima u skladu sa propisima unije o državnoj pomoći, prenosi „Dnevnik.hr”. „Hrvatske šume” (HŠ), kompanija u stopostotnom državnom vlasništvu, od 1990. godine ima ekskluzivno pravo upravljanja svim šumama i komercijalne eksploatacije svih javnih šuma u Hrvatskoj. Komisija je istragu otvorila nakon što je primila pritužbu u kojoj se tvrdi da su HŠ i neke hrvatske drvoprerađivačke kompanije koristile državnu pomoć koja je nespojiva sa unutrašnjim tržištem. Podrška je navodno dodeljena jer HŠ nisu platile državi isključivo pravo upravljanja i komercijalnog korišćenja hrvatskih javnih šuma i netržišne cene koje su HŠ nudile nekim hrvatskim drvoprerađivačkim kompanijama koje su sa HŠ potpisale ugovore o otkupu drveta.  Inače, razlika u ceni drvne sirovine koja se nabavlja iz državnih i privatnih šuma je oko deset procenata. U pojedinim trenucima je ta razlika bila veća i od 50 procenata u korist privatnih šuma.