Zbog najave carina manja cena žitarica u Evropi i SAD

Mada je situacija na domaćoj berzi u prethodnom periodu bila dobra za domaće prodavce, zbog poskupljenja dve glavne ratarske kulture, globalno tržište žitarica prilično je uzdrmano najavama SAD o uvođenju carina na robu iz Evrope i odgovorom Brisela da će uzvratiti reciprocitetom.  Podsetimo, predsednik Amerike Donald Tramp najavio da će takse biti uvedene na širok spektar proizvoda ne precizirajući tačno koje ali, koliko je poznato, najviše će na udaru biti auto-industrija.  Kako je preneo portal „Agroinfonet”, berza žitarica uzdrmana je ovim najavama i cene su u padu kako u Evropi, tako i SAD – od kada se počelo da se govori o 4. martu kao početku globalnog trgovinskog rata. Trgovci su automatski smanjili kupovinu pšenice i kukuruza, dok je na evropskom tržištu pojeftinila čak i durum pšenica – sa 300 na 290 evra po toni. Ističe se da hlebna pšenica iz Evrope kao i u prethodnom periodu teško nalazi kupce.  Međutim, poslednju nedelju februara na robno-berzanskom tržištu u Srbiji obeležio je dalji rast cena kukuruza i pšenice, dok je cena sojinog zrna u padu.  Preko Produktne berze u Novom Sadu prometovano je 35,30 odsto više robe u odnosu na sedam dana ranije, čija je finansijska vrednost bila gotovo duplo veća. Kao i u prethodnom periodu, najviše se trgovalo kukuruzom, koji je zauzeo udeo od 57 odsto u ukupnom nedeljnom prometu.  – Iako se kukuruzom najviše trgovalo, ponuda ove žitarice nije bila velika, što je pozitivno uticalo na cenu. Za razliku od prethodne nedelje, kada su najviše interesovanja na strani tražnje pokazali izvoznici sa dunavske luke, ove nedelje aktivnost izvoznika bila je slaba – navodi se u izveštaju novosadske berze.  Napominju da je ostvarena srednja cena kukuruza bila 23,91 dinar za kilogram (bez PDV-a), što je rast od 2,34 odsto u odnosu na poslednju zabeleženu cenu ove ratarske kulture.  Kako se ističe, dosta aktivnosti berzanskih učesnika zabeleženo je i na tržištu pšenice. Pored hlebnog zrna sa 11 do 11,5 odsto proteina, tokom protekle nedelje nuđena je i kvalitetnija pšenica, pa se cenovni nivo ponude kretao u širokom rasponu od 24,5 do 27 dinara za kilogram bez PDV-a.  Srednja cena iznosila je 24,95 dinara za kilogram bez PDV-a, što je za 1,49 odsto više u odnosu na prethodnu sedmicu.  Kada je reč o tržištu soje, praktično da tražnje nije ni bilo, na berzi je zaključen svega jedan ugovor za sedam dana. U odnosu na poslednji upoređujući podatak, cena sojinog zrna beleži pad od 4,70 odsto.  Govoreći o iznenadnom interesovanju za kupovinu domaćeg kukuruza, analitičar Žarko Galetin rekao je nedavno za „Politiku” da ono što je karakteristično za mnoga tržišta jeste da su zalihe kukuruza i pšenice na desetogodišnjem minimumu. U poslednje vreme, pre najavljenih carina, naglo je porasla tražnja za kukuruzom, što je poguralo cene na berzi.  On je istakao da na celokupno tržište žitarica značajno utiču dešavanja na američkom kontinentu, što svakako podstiče nesigurnost. I u Evropi su imali podbačaj sa žitom. Ozbiljan problem jeste i to što je Rusija uvela kvote za izvoz, što će bitno smanjiti izvoz na globalnom nivou. Prema njegovim rečima, Evropa se prvi put posle mnogo vremena suočava sa problemima oko zatvaranja bilansa. Nije kritično, ali manji problemi ipak postoje.  „Agroinfonet” je objavio da je izvoz žitarica iz Ukrajine pao u februaru za 39,9 odsto na godišnjem nivou, na 3,16 miliona tona, uglavnom zbog manjih zaliha kukuruza i pšenice.