- To je bio dan kao i obično. Radile smo svoj posao, bio je poslednji dan škole. Uvek nedostaje osoblja, pa smo se odmah bacile na posao da sve završimo do kraja radnog dana. Ali onda je sve krenulo. Zbog manjka ljudi, ne možemo imati stalno nekoga na porti, a to je jedan od razloga zašto se vrata škole ne zaključavaju - priča dalje sagovornica.
- Čuo se vrisak, nisam znala šta se dešava. Ovo je škola, ovde deca trče, viču... A onda, kad sam videla situaciju, bila sam van sebe. Počela sam da vičem deci da izađu iz škole. Hodala sam...