Mlinari traže povećanje cena brašna

Poslovno udruženje Žitounija zatražilo je od Vlade Srbije da ukine Uredbu o ograničenim cenama brašna, ili da alternativno dozvoli povećanje cene ovog proizvoda u skladu sa rastom cena pšenice.To udruženje je uputilo zahtev Vladi Srbije i ministarstvima unutrašnje i spoljne trgovine, finansija i poljoprivrede da odmah ukine ovu uredbu kojom su propisane maksimalne proizvođačke i maloprodajne cene. I to za pakovanja brašna od kilograma (T-400 i T-500) ili da tu uredbu ne produžava posle 28. februara ove godine.Ukoliko se to ne dogodi, Žitounija, kako se navodi u saopštenju, predlaže da se na prvoj narednoj sednici vlade izmeni uredba i da proizvođačka cena brašna T-500 (pakovanje od kilogram) bude povećana sa 40,9 na 45 dinara, a brašna T-400 sa 45 na 52 dinara. Praktično, zahtev je da se cene uvećaju u proseku za oko pet dinara.Osnovni razlog za podnošenje ovog zahteva, kako se navodi, jeste to što je mesečni ekonomski efekat na uštede porodičnog domaćinstva minoran i iznosi svega oko 23 dinara, ali proizvođačima malih pakovanja brašna uredba pravi značajne ekonomske štete.Drugi razlog je rast cena pšenice u međuvremenu (od žetve do danas) i ona je povećana za oko 20 odsto.Direktor Žitounije Zdravko Šajatović rekao je za Politiku da je neprihvatljivo da se u jednom segmentu socijalne politike trošak prenese na privredne subjekte.– Ne želimo da ulazimo u pojedine mere i ciljeve socijalne politike, ali podsećamo da se trošak mera socijalne politike u celosti mora namiriti iz državnog budžeta, što je inače sistemsko i zakonsko rešenje – ističe Šajatović.Inače, u prodavnicama kilogram brašna T-400 po Uredbi o ograničenim cenama košta 54,90 dinara, a T-500 – 49,90 dinara, ali je u nekim radnjama brašno i značajno skuplje u zavisnosti od proizvođača.– Imajući u vidu izraženi trend povećanja cena pšenice, neispunjenje predloga proizvođača uskoro bi moglo da dovede do poremećaja u lancu snabdevanja tržišta brašnom u pakovanju od kilogram – navode u ovom udruženju.Šajatović napominje da ovaj zahtev nema veze sa pekarstvom jer ta industrija nabavlja brašno u velikim pakovanjima od 25 i 30 kilograma, već da je predlog ukidanje uredbe za mala pakovanja od kilogram koja su namenjena maloprodaji ili minimalna korekcija cena. To će, kako kaže, prema mišljenju ovog udruženja zaista malo uticati na budžet potrošača. Ali će zato imati pozitivan efekat na mlinsku industriju koja trpi štetu. Zapravo pogođeno je, kako napominje, 14 ili 15 mlinova u Srbiji koji proizvode brašno u malim pakovanjima namenjeno domaćinstvima.Prema rečima sagovornika Politike, izvoz domaćeg brašna se popravlja, ali je verovatno razlog to što je gotovo godinu i po dana ono prodavano po damping cenama. U prethodnom periodu izvozilo se oko 15.000 tona mesečno, što se može smatrati dobrim rezultatom, i to na naša tradicionalna tržišta: Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora, gde odlazi ok 90 odsto izvoza, i nešto malo u Mađarsku i Hrvatsku. Kako objašnjava, brašno je jeftin proizvod i ne isplati se prodavati ga na udaljenije destinacije. Vrednost jednog šlepera je oko 10.000 EUR, tako da je u ovom sektoru kilometraža odlučujuća.