Nastasja Nedimović, cancer influenserka - Kako sam pobedila neizlečivu bolest i postala preduzetnica

U sportu je od svoje pete godine života, prvo godinu dana u karateu, a onda od šeste godine plivanje i potom vaterpolo od desete. Sa svojih 14 godina bila je državna reprezentativka Srbije i Crne Gore u vaterpolu. Do 20. godine je baveći se tim sportom obišla ceo svet, ali se i ne sluteći to, i te kako pripremala i za život jer ono što je posle usledilo bio je teži udarac od bilo kog u sportu. A pre tog udarca sve u njenom životu je ličilo na film – za bračnog partnera je izabrala svog dugogodišnjeg prijatelja, takođe sportistu, dobili su jedno dete, odmah poželeli i drugo i... U 7. mesecu trudnoće koja je sve vreme pre toga prolazila u bolovima, sa jakom anemijom, nju hitno porađaju carskim rezom. Prevremeno rođenog sina voze u dečju bolnicu, tako da ga ona i ne upoznaje odmah, a njoj u šok sobi, tog 16. decembra 2016. godine, njen brat i muž, nežnije nego što bi to iko drugi uradio, saopštavaju dijagnozu – multipli mijelom ili hronični rak koštane srži. Dijagnoza za koju obično predviđaju još pet godina života.Danas, osam godina kasnije, nasuprot pesimističnim predviđanjima lekara za ovakve dijagnoze, ona je zdrava, a njena borba za zdravlje, zdravu ishranu i zdrav stav o životu podstakla ju je da sva svoja iskustva koja su joj pomogla podeli sa svima kojima je tako nešto potrebno. I tako je prvo nastala njena Instagram stranica Cancer Influencer, a onda i jedna elektronska knjiga, pa potom druga, pa treća štampana knjiga recepata koji su joj pomogli u njenom putu ka zdravlju. A onda je usledilo i preduzetništvo i osnivanje firme Suplemania. I o svemu tome što je ovome prethodilo za eKapiju je govorila Nastasja Nedimović (35), cancer influenserka i od pre godinu dana mlada preduzetnica iz Novog Sada, inače rodom iz Bečeja.Porodica i podrška i lek - Nastasja sa suprugom Nemanjom i decom Niom i Vukom (Foto: Marija Milovac)Umiranje uopšte nije bila opcija- Naravno da sam u trenutku saznanja dijagnoze bila u šoku i da sam plakala i da mi je sve to bilo strašno, ali mi je suprug Nemanja pomogao u tome da se na takvim emocijama ne zadržim dugo. Nego da moramo da idemo dalje, da vidimo kako ćemo da se izborimo sa tim. Nešto drugo - tipa umiranje uopšte nije bilo opcija. Samo smo razmišljali kako ćemo dalje i pravili plan. Sve što je do lekara mi smo ispoštovali, ali Nemanja se posle toga bacio u istraživanje kako ja kao individua mogu da pomognem sebi. U smislu plana ishrane, optimističnog pogleda na svet. Podrška porodice i ljubav su neopisivo važni za taj oporavak, ali i ja lično sam znala da moram da se borim. Sa dvoje dece koja me čekaju i mužem, umiranje mi nikako nije bila opcija. To da ja ne budem sa njima u njihovom odrastanju, to mi je bilo nezamislivo – navodi Nastasja samo neke detalje njenog prvog suočavanja sa opakom bolešću.A simptome koje je imala pre otkrivanja dijagnoze niko nije pripisivao ičemu drugom sem trudnoći. Anemija i bolovi u leđima svakako su za to tipični. Međutim, u pozadini Nastasjinih bolova krili su se prelomi u kostima za koje ona nije ni znala.Dijagnozu joj nisu otkrili pre porođaja- Kako je trudnoća odmicala, anemija se toliko pogoršavala da ja više nisam znala ni da li spavam ili sam budna. Sve mi je to bilo zamagljeno. Po leđima sam stalno imala spazme i bila sam prikovana za krevet. Ja sam, u stvari, sve vreme imala prelome za koje nisam ni znala da ih imam, a što je simptom ove bolesti – šuplje kosti. Prvo su rekli da je to hemolitička stečena anemija, ali mi smo potražili i drugo mišljenje i tad su mi rekli da treba da me prevezu u bolnicu. Kad su saznali da je rak koštane srži, bukvalno su čekali prvi dan da uđem u osmi mesec i odmah su me porodili. Dijagnozu mi nisu rekli pre porođaja, nego dan nakon porođaja – samo su neka od sećanja koje za eKapiju iznosi naša sagovornica.A posle porođaja stanje joj je bilo još gore, jer je u toku porođaja imala još dodatnih preloma i bila je mesecima nepokretna. Sina upoznala kad je napunio par meseci- Tu je sve vreme bio uključen i fizioterapeut, ali sam i ja sama pokušavala vežbam. Uz to sam sve vreme nosila mider koji mi je pridržavao kičmu da ne pukne. Posle toga sam krenula da sedim, pa je sledeći nivo bilo hodanje uz hodalicu. I to sve vreme uz ogromne bolove i primanje hemoterapije. Onda sam dočekala transplantaciju koštane srži, gde sam sama sebi bila donor, i to je sve dobro prošlo. Ali najteži deo psihički mi je bio kada sam došla iz bolnice jer su me tu čekala deca. Pritom sam sina Vuka upoznala tek u jednoj kratkoj poseti kad su me pustili iz bolnice, kada je on već imao dva, tri meseca – kaže Nastasja.A Vuk je, iako prevremeno rođen, brzo izašao iz bolnice po rođenju i brzo ojačao, dok se njegova majka nakon porođaja sve vreme borila u bolničkoj postelji. - Vuk je živeo u međuvremenu kod moje mame i porodično smo svi zajedno počeli da živimo kada je Vuk imao devet meseci. Ja sam pre toga jedva hodala, sa lošim imunitetom, ali smo tako okupljeni počeli da radimo na jačanju mog imuniteta. Oni tad nisu ni išli u vrtić da mi ne bi donosili viruse i bakterije – dodaje naša sagovornica.Upoznala je sina u jednom kratkom izlasku iz bolnice (Foto: Nastasja Nedimović)"Nisam smela da dozvolim da odrastaju bez mene"Ona kako priznaje, ni u jednom trenutku nije tražila snagu ni u čemu drugome osim u porodici, u suprugu i to dvoje dece – kojima nije smela da dozvoli da odrastaju bez nje.- Sama sam sebe motivisala jer imam ogromnu volju za životom. Niko na Balkanu u tom trenutku nije govorio o tome da nije sramota imati rak, ostati bez kose. I ja sam onda poželela da budem ja ta prva koja će da objavi sliku bez kose i da normalizuje to sve i tako je, tri godine od dobijanja dijagnoze, nastala moja Instagram stranica. Poželela sam da podelim sa drugima sve ono što je meni pomagalo, a probala sam hiljadu i jednu ishranu dok nisam shvatila koja kod mene daje rezultate – navodi Nastasja.Posle bezbroj pokušaja i promena režima shvatila je da njena ishrana treba da bude izbalansirana, neindustrijska, iz koje su izbačeni svi visokoprocesuirani proizvodi, aditivi, veštački zaslađivači. I to je zapravo režim sa puno hrane u prirodnom obliku – voće, povrće, biljke, orašasti plodovi, semenke, riba, jaja, mlečni proizvodi. To je, kako bi ona rekla, jedna obična ishrana za koju se kaže, nažalost, da je posebna, specijalna, a trebalo bi da se podrazumeva.Pitali su me šta to jedem kad imam toliko energije- Mi smo čitali različite studije, šta je dobro, šta se savetuje, ali ništa ne znaš dok ne isprobaš na sebi. I onda sam krenula da objavljujem na Instagramu sve što probam, u želji da podelim sve te recepte, slatkiše bez šećera i zaslađivača. Ljudi su počeli sve više da se interesuju za te recepte, i ne samo bolesni ljudi, već i oni koji žele da počnu da vode zdrav život. Oni vide da ja i sa decom, i uz sve te obaveze, stignem i da treniram i onda žele da znaju kako se ja to hranim, šta ja to uzimam kad imam toliko energije – kaže Nastasja.A onda je iz potrebe da sve te recepte objedini na jednom mestu nastala elektronska knjiga – Imunomania eBook. Ova knjiga je izazvala veliko interesovanje tako da je ubrzo nastala njena verzija i u štampanom obliku.- Palo mi je onda na pamet da napravim onda knjigu i Smutimaniju, enciklopediju 100 šejkova. Posle četiri godine od izlaska štampane Imunomanije, pratioci su tražili novu verziju. I onda je nastala Imunomania 2, sa još recepata, sa preporukama brendova, planovima ishrane, delom za odvikavanje od šećera i još nekim detaljima koje sam propustila u prvoj knjizi – navodi Nastasja.A paralelno sa otkrivanjem zdravih recepata Nastasja je pretraživala i suplemente i shvatila da na našem tržištu nema vitamina C sa čistim, prirodnim izvorima, nego samo askorbinska kiselina koja je ultrajeftina i samo prođe kroz organizam.Šta jede, šta daje energiju i kakva hrana leči svakodnevno deli na svojoj Instagram stranici, ali i u objavljenim knjigama (Foto: Darko Milosavljević)Vitamin C kao "krivac" za preduzetništvo- Nemanja je onda, došao na ideju: "Hajde da napravimo mi naš." I onda smo krenuli u otvaranje firme, kontaktirali farmaceutsku kuću, naveli koje sastojke želimo u tom proizvodu, vitaminu C. Naravno, to je sve moralo da prođe kontrole – Ministarstvo zdravlja, Farmaceutski fakultet, Institut za javno zdravlje, i tako je izašao prvi suplement – vitamin C4, koji se pokazao kao prava stvar. Ljudi koji su ga probali su tek tada osetili prave benefite vitamina C. Lako su usvojivi, iz prirode su, iz ploda acerole, kamu kamua, šipka i amle. Nisam mogla da verujem da ćemo dobiti toliko dobre utiske korisnika. Navodili su da su osetili poboljšanje u energiji, raspoloženju. A onda je došao proizvod Rhodimania, koji je suvi ekstrakt korena rodiole rozee. To je biljka koja utiče na nivo kortizola, odnosno hormona stresa u organizmu – dodaje Nastasja. U planu njihove, pre godinu dana osnovane, firme Suplemania jeste da se u 2025. godini izbace još dva proizvoda, a ono na čemu je našoj sagovornici sad poseban fokus jeste osnivanje nove, kako je ona zove, društvene mreže. - Imunomania mreža je neki moj san da povežem ljude kojima je potrebno bilo kakvo tuđe iskustvo. Nevezano da li je razlog tome zdravlje ili neka druga tema – život, deca, porodica, ishrana, fitnes. U svakom od foruma obe mreže ima mnoštvo podforuma, a jednostavnom pretragom mogu da nađu temu koja ih zanima. Dosad su mi postavljali pitanja u inbox, da li znam nekoga, onda ja to objavim na story, pa se onda ljudi jave i to je toliki lanac na koji se izgubi mnogo vremena u pronalaženju informacija, a sada sve to mogu, besplatno, da nađu na jednom mestu – objašnjava Nastasja.U dosadašnjem načinu povezivanja ljudi sa drugim osobama sa istim iskustvom ili problemima ili nedoumicama njoj je odlazilo dosta vremena jer pratilaca, zasad ima oko 260.000, a sada ovaj forum – odnosno društvena mreža, olakšava i njoj i pratiocima.- Oni će sada moći međusobno da se kontaktiraju, da osnuju grupe, da se lakše povežu ljudi sa jako retkim dijagnozama. Oni tako jedni drugima spasavaju život jer nekada nemaju nikakve informacije o bolesti, načinima lečenja, ovde ili u inostranstvu, pa je ovim time podrška znatno olakšana – objašnjava Nastasja.U okviru ove mreže ona će nastojati da osnuje i programe – transformanije, u kojima će ljudi nastojati da se menjaju, svoju ishranu, um, fizičke aktivnosti. - Sad sam skoro snimila treninge od oko 20 minuta za period od 30 dana, da bih pokrenula majke, starije žene ili žene koje su zaposlene i nemaju vremena za teretanu – dodaje naša sagovornica.I reklo bi se na osnovu ovog razgovora koji smo imali sa Nastasjom, ovo je samo delić budućih planova, a samo nebo je, kako ona kaže, granica kada su njene želje i volja u pitanju. Nema odustajanja jer drugog izbora - nema- Mislim da mogu da postignem sve što dovoljno poželim i oko čega se potrudim. I uz dobru organizaciju jer ona je pola posla – dodaje ona, napomenuvši da njen primer počinju da slede i njihova deca Nia (10) i Vuk (8) - od zdravog načina života, treninga, pa do učešća i u kreiranju recepata i snimaka za mamu.A nije uvek bilo lako, ali i kada je bilo teško, kako ona kaže, nema odustajanja. Sramota bi me bilo da me deca pamte kao mamu koja se nije potrudila da duže ostane sa njima - Nastasja sa ćerkom Niom (Foto: Nastasja Nedimović)- Naučena sam kroz taj sport da kad ti je teško, guraš dalje. I tu nema neke velike filozofije. Jednostavno moraš. Nemaš ti neki drugi izbor. Ja sebi nisam dala nikakav drugi izbor i koji bi izbor sebi mogla da dam osim da nastavim? Prvo zbog svoje dece, a i zbog sebe. Ja nisam tip koji odustaje. A i sramota bi me bilo od moje dece da me pamte kao mamu koja se nije potrudila da bude malo duže sa njima. I kad ti to sebi postaviš tako, ti onda nemaš izbora. Kako da propustiš upoznavanje sopstvenog deteta... – kaže naša sagovornica.Ona i sa poslednjim urednim nalazom svaka tri meseca do kraja života mora da kontroliše svoje zdravlje, a što se tiče saveta koji bi posle ovakvog iskustva dala ljudima, ona je te savete ovom prilikom ostavila za kraj:- Ne treba se nervirati zbog sitnica i svega i treba biti zahvalan na svemu što imaš. Ja sad jako cenim ovo što imam, pri čemu ne mislim na finansije, nego na to što imam zdravlje, zdravu decu. I znaju moja deca koliko često u toku dana kažem: samo da smo zdravi. I ništa drugo ti ne vredi u životu ako nemaš zdravlje – to je najbitnije.Danijela Stanimirović-Gavrilov