Najčitaniji prošlogodišnji tekstovi na našem portalu iz oblasti ekologije mogu da ukažu na veliku zainteresovanost čitalaca za solarne projekte, kojih je itekako bilo. Najavljene su velike i značajne investicije, a Srbija se pozicionirala kao prostor za pionirske poduhvate, ali i najveće investicije u JI Evropi. Takođe, odobren je i prvi projekat tokenizacije solarne elektrane. Investicije su planirane i u vetroparkove i projekte u vezi sa biomasom. Kako je reciklaža jedan od stubova održivosti, čitaocima se dopala i priča o tome kako se prerada otpada može pretvoriti u biznis.Donosimo vam pregled najčitanijih investicionih priča iz prošle godine.1. Solarne elektrane kod AranđelovcaOpština Aranđelovac objavila je u julu prošle godine urbanistički projekat za urbanističko-arhitektonsku razradu lokacije objekata za proizvodnju električne energije - solarnih elektrana Fep i Bukovik 1 na teritoriji ove opštine. Investitor je aranđelovačka kompanija Peštan doo.Solarna elektrana Fep je snage do 6,5 MW, a predviđeno je postavljanje solarnih panela na zemlji i krovovima objekata. Predviđena snaga elektrane Bukovik 1 je 9,9 MW, a postavljanje solarnih panela planirano je na zemlji.2. Hyundai i UGT Renewables gradiće državne solarne elektraneOktobra 2024. godine Hyundai Engineering najavio je potpisivanje ugovora o gradnji 1 GW solarnih elektrana sa Vladom Srbije, koja je 10. oktobra usvojila Zaključak o izgradnji samobalansiranih solarnih elektrana. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dušan Živković 16. oktobra potpisali su sa koncorcijumom kompanija Hyundai Engineering i UGT Renewables Ugovor za realizaciju projekta izgradnje samobalansiranih solarnih elektrana u Srbiji. Reč je o Projektu izgradnje bez upravljanja i održavanja samobalansiranih solarnih elektrana velikog kapaciteta, ukupne instalisane snage od najmanje 1.000 MWAC/1.200 MWDC sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije ukupne instalisane snage od najviše 200 MW/400 MWh.U septembru je Vlada donela odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene za strateški projekat izgradnje samo-balansiranih solarnih elektrana velikog kapaciteta sa baterijskim sistemom za skladištenje električne energije. Ovaj ambiciozan projekat obuhvatiće delove teritorija gradova Zaječara i Leskovca, kao i opština Bujanovac, Lebane, Negotin i Odžaci.Prostorni plan će obuhvatiti šest solarnih elektrana sa baterijskim sistemima, koji će, kako se navodi omogućiti značajan doprinos energetskoj nezavisnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije.3. U TE Kolubara A i TE Morava mogla bi da gori biomasa Elektroprivreda Srbije raspisala je u decembru prošle godine tender za analizu raspoloživosti biomase na potrebe sagorevanja u elektranama, sa rokom za prijavu do 13. januara. Bilo je potrebno, kako je navedeno u projektnom zadatku, da se izradi studija koja će sagledati koliki je potencijal biomase u Srbiji i mogućnost iskorišćenja za potrebe EPS AD. Navodi se da se resurs biomase u Srbiji procenjuje se na 3.405 miliona tona naftnog ekvivalenta. Analiza korišćenja biomase odnosi se na direktno sagorevanje biomase i za proizvodnju biogasa/biometana.Kada je reč o direktnom sagorevanju biomase, tražila se analiza u smislu raspoložive biomase za finalnu upotrebu na lokacijama TE Kolubara A i TE Morava.4. Prvi agrosolarni projekat na BalkanuNa terioriji opštine Kula u planu je izgradnja agrosolarne elektrane snage oko 800 MW. Kako se vidi iz nacrta plana detaljne regulacije koji je opština Kula stavila na javni uvid, kompanija Agrosolar doo Beograd planira da projekat izgradi na više od 700 ha.Kompanija Argosolar u zajedničkom je vlasništvu kompanija Kula solar i MK Green Energy Limited. Završetak izgradnje agrosolarne elektrane, kako su najavili, planiran je do kraja 2026. godine.5. Biznis od automobilskog i tekstilnog otpada Dve kompanije u okolini Beograda recikliraju automobilski, odnosno otpad od građevinskog tekstila i prave nove proizvode, uz podršku Evropske unije - u okviru projekta EU za Zelenu agendu u Srbiji.Zahvaljujući sufinasiranju EU, kompanija Steel Impex je za svoj pogon u Krnješevcima, uz opremu koja joj omogućava da reciklira 80-90% jednog vozila, nabavila i prateći sistem za filtraciju vazduha. Odvajanjem različitih frakcija metala iz automobilskog otpada kompanija će proizvoditi metalni granulat visoke čistoće, koji mogu da koriste domaće livnice. Ovo će dovesti do smanjenja količine automobilskog otpada u zemlji za preko 165.000 tona u narednih 20 godina.ArTech Inženjering iz Dobanovaca od restlova tekstila iz proizvodnje šatora, tendi i cerada razvija novi materijal – reteks. Ovaj materijal je pogodan za korišćenje u građevinarstvu kao izolacija i u uređivanju enterijera.6. Povučen veliki broj zahteva za priključenje solarnih i vetroelektrana na prenosnu mrežu U martu prošle godine su objavljeni podacima Elektromreže Srbije, prem akojima je broj podnetih zahteva za priključenje solarnih i vetroelektrana na prenosnu mrežu u zemlji značajno je opao u periodu od novembra 2023. do februara 2024. godine, sa 21,5 GW na svega 11,1 GW.Solarni sektori su bili najviše pogođeni, doživevši pad od 7,9 GW, dok je kapacitet vetroelektrana smanjen za 2,6 GW. Glavni uzrok ovog značajnog smanjenja leži u donošenjem nove regulative koja zahteva dodatne garancije za investitore i uređuje problem hiperprodukcije zahteva, rekao je Nenad Jovanović iz kompanije Mott MacDonald, koordinator Inženjerskog foruma i jedan od najaktivnijih članova Udruženja OIE Srbija. 7. Turci će u Srbiji graditi najveću solarnu elektranu u JI EvropiTurska kompanija Fortis Energy objavila je u julu da je kupila solarni projekat snage 180 MW sa baterijskim sistemom za skladištenje energije (BESS) u Sremskoj Mitrovici u Srbiji.Kompanija je navela da se očekuje da će to biti jedna od najvećih solarnih elektrana i sistem za skladištenje energije u jugoistočnoj Evropi.Fortis planira da instalira BESS kapaciteta 36 MWh. Očekuje se da će izgradnja početi 2025. godine.8. Biće još struje iz Južnog Banata Kompanija AAEC Energy Consulting iz Novog Sada planira na teritoriji opština Alibunar i Kovačica izgradnju vetroelektrane Samoš maksimalne snage oko 900 MW, a Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine oglasio je početkom godine rani javni uvid u materijal za izradu Prostornog plana područja posebne namene za izgradnju.Površina područja obuhvaćenog okvirnom granicom obuhvata plana iznosi 174,28 km2, a na teritoriji opštine Alibunar obuhvata delove katastarskih opština: Dobrica, Ilandža, Novi Kozjak i Seleuš, dok na teritoriji opština Kovačica obuhvata delove katastarskih opština: Kovačica, Padina, Samoš i Uzdin.U prvoj etapi planirana je realizacija vetroelektrane Samoš 1 planirane minimalne instalisane snage 420 MW dok je u etapi 2 planirana realizacija vetroelektrane Samoš 2 planirane minimalne instalisane snage 468 MW.Gradnja je planirana kroz dve etape.9. AVR Solar tokenNakon što je krajem oktobra Komisija za hartije od vrednosti odobrila prvi projekat tokenizacije solarne elektrane u Srbiji, i zvanično je u novembru počela prodaja AVR Solar tokena, izdatih od AVR Solar Parka, objavila prva kriptomenjačnica u Srbiji - ECD.Kako je ranije objavljeno, kompanija AVR Solar Park iz Beograda dobila je saglasnost za izdavanje 7.250 digitalnih tokena, pojedinačne vrednosti od 100 EUR. Prikupljena sredstva, tada je navedeno, biće usmerena u proširenje postojeće solarne elektrane - nabavku novih panela i prateće opreme.10. Grot i OblikGrad Vranje oglasio je u februaru javni uvid u Nacrt plana detaljne regulacije vetroelektrane Grot i Oblik, kojim je predviđeno postavljanje devet vetrogeneratora snage približno 60 MW. Gradnja je predviđena na području katastarskih opština Tesovište i Gumerište. Planira se postavljanje devet vetrogeneratora, svaki snage oko 6,2 MWInvestitor je kompanija Windflow West doo Beograd, koja je, prema podacima sa APR-a, u vlasništvu američkog SunFlow Holding-a (70%) i turske kompanije Vulcanus Enerji Yatirim Anonim Sikreti (30%).Pozivamo vas da vidite i koje su to investicije obeležile 2024. godinu iz oblasti POLJOPRIVREDE I PREHRAMBENE INDUSTRIJE.