Zašto je nivo aflatoksina u Srbiji pet puta viši nego u EU?

Srbija planira do kraja 2026. godine da spusti dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku na evropski nivo od 0,05 mikrograma po kilogramu, što uz sve češće suše i stanje u domaćoj poljoprivredi zvuči kao teško izvodljiv zadatak.Aflatoksin dospeo je u fokus javnosti Srbije pre nešto više od deceniju, kada je nastala panika zbog njegovog visokog nivoa u mleku.Od tada do danas gotovo je redovna rasprava oko toga kolika količina nije štetna za zdavlje ljudi i kolika je dozvoljena količina aflatoksina u mleku, a koliko bi trebalo da bude.Poslednjih godina, Ministarstvo poljoprivrede "preti" poljoprivrednicima snižavanjem dozvoljene granice. Naime, u Srbiji je trenutna dozvoljena granica aflatoksina u mleku 0,25 mikrograma po jednom kilogramu.Iako je od 1. decembra prošle godine dozvoljena koncentracija aflatoksina trebalo da bude smanjena, prema pravilniku koje je Ministarstvo poljoprivrede donelo u avgustu, ipak je na kraju dozvoljena koncentracija aflatoksina ponovo ostala na istom nivou.Jedan od glavnih razloga zašto država želi da smanji nivo aflatoksina jeste da bi se on izjednačio sa nivoom koji je dozvoljen u Evropskoj uniji (EU), a koji iznosi 0,05 mikrograma.Dozvoljena količina aflatoksina značajno se razlikuje u različitim zemljama sveta, pa je tako dozvoljeni nivo u Rusiji, Americi ili Kini iznosi 0,5 mikrograma, što je 10 puta više nego u EU.Kako bi naglo spuštanje dozvoljene granice aflatoksina u mleku ugrozilo rad domaćih proizvođača, država je uvođenje ove mere odložila, ali od toga nije odustala, što iz Ministarstva poljoprivrede potvrđuju za Danas.- Čvrsto opredeljenje predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Vlade Srbije je da naša zemlja do kraja 2026. godine ispuni sve uslove za punopravno članstvo u Evropskoj uniji. To podrazumeva i implementaciju evropskih standarda u domaće zakonodavstvo u svim oblastima društvenog života, uključujući i poljoprivredu - navode oni.Međutim, iz Ministarstva nisu odgovorili na pitanje da li će država na neki način pomoći poljoprivrednicima da se prilagode ovim promenama.Kako aflatoksin dospeva u mleko i kako se protiv toga boriti?Profesor na katedri za ishranu Fakulteta veterinarske medicine Dragan Šefer objašnjava za Danas da aflatoksin, koji se nalazi u mleku, u njega dolazi isključivo kroz hranu za životinje.- Ne postoji nijedan drugi način. Hrana za životinje je osnovni generator prenosa aflatoksina u mleko - naglašava on.Dodaje da aflatoksin spada u grupu mikotoksnina, koji su svi produkti rasta gljivica plesni.- Da bismo imali aflatoskin ili bilo koji drugi mikotoksin, prvo sirovina, u ovom slučaju hrana za životinje, mora da bude zaražena gljivicama plesni. Tu se, pre svega, misli na kukuruz, koji je najrizičnija sirovina u proizvodnji hrane za životinje. Dakle, kukuruz mora da bude zaražen tim gljivicama, koje u određenim uslovima stresa produkuju aflatoskin - objašnjava Šefer.On dodaje da je kukuruz glavni generator prisustva aflatoksina u hrani za životinje jer učestvuje sa preko 50 odsto u svim smešama za ishranu krava muzara, a i pogodan je supstrat za razvoj gljivica.Gljivice, kako navodi, mogu da nastanu na polju ili usled lošeg skladištenja sirovina.- Razvoju gljivica pogoduju i određeni klimatski uslovi, što je godina toplija i vlažnija, to je veća šansa da se one razviju. To se uvek dešava kao posledica toplih i vlažnih leta. Ovo leto je bilo idealno za razvoj gljivica, jer je bilo mnogo jako sunčanih dana - ukazuje Šefer.Podseća da do pre 20 ili 30 godina aflatoksina uopšte nije bilo, ali kako je došlo do zagrevanja i klimatskih promena, vremenski uslovi su pogodivali njegovom razvoju.Šefer ukazuje da je pre više od deceniju, kada je bila prva kriza sa aflatoksinom kod nas, tome prethodilo vruće leto, sa pikovima vioskih temperatura koje su dugo trajale.- Što bude toplije kod nas, to će se te gljivice više pojavljivati. Što aflatoksina ima više u hrani za životinje, ima ga više i u mleku - zaključuje on.Šefer navodi da postoje različite vrste borbe protiv aflatosina, kao što su borba u samom polju, u skladištima…- Međutim, ako ga već imamo u hrani za životinje, onda se dodaju različiti apsorbenti koji sprečavaju apsorbciju aflatoksina u organizmu životinje. On se vezuje za te apsorbente, izbacuje u spolju sredinu i samim tim ga nemate ni u mleku - pojašnjava.U nekim slučajevima, kako dodaje, ume da bude tolika intoksiciranost kao što je bila prošle godine, da ni prisustvo tih apsorbenata ne može u potpunosti da eleiminiše ili maksimalno smanji nivo aflatoksina u mleku.- Korišćenjem ovih sredstva mi mahom uspevamo da spustimo aflatoksin na nivo od 0,25, koji je kod nas dozvoljen, ali kada su ovakve godine teško možemo da ga spustimo na nivo od 0,05 - ukazuje on.Šefer poručuje da je jedno od potencijalnih rešenja za to da se potpuno izbaci kukuruz kao hranivo.- Da se umesto kukuruza koriste alternative kao pšenica, ječam… što sa sobom vuče drugi niz problema, kao što je skuplja proizvodnja, manja energetska vrednost hrane, manja proizvodnja mleka, ali to je u godinama kao što je ova jedini način da spustimo nivo aflatoksina na tih 0,05 - smatra on.To su, kako zaključuje, jedine dve nutritivne stretegije kada već imamo aflatoksin prisutan u hrani za životinje. Sve ostale stregegije poradzumevaju preventivu. I profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Igor Jajić smatra da je nivo 0,05 mikrograma aflatoksina po kilogramu mleka jako teško dostići.- Pogotovo kada se suočimo sa žetvenim godinama kao što je bila 2024, onda je to praktično nemoguće. Ako govorimo o nekim prosečnim proizvodnim godinama, onda bi to moglo biti dohvatiljivo", pojašnjava on.Jajić navodi da je jedan od glavnih uzročnika klima.- U ovim godinama kao što je bila prošla, mi smo u julu imali tropske noći u nekolio gradova u Srbiji, kao što su Beograd, Sombor, Novi Sad… gde je prevaziđen istorijski maksimum kada je u pitanju noćna temperatura. On je prevazišao i one iz 2012. godine kada smo imali još veći udar aflatoksina nego prošle godine i protiv toga ne možemo da se borimo, naši hibridi to ne mogu da izdrže na polju - ukazuje.On podseća da kada je briselska administracija to donosila još pre skoro 20 godina, rukovodila se potrošačima kojima je mleko namenjeno, a to su deca.- I taj nivo od 0,05 je preračunat srazmerno po kilogramu telesne mase kada ga koristi dete, a ne kada ga koristi odrasla osoba. Nije se uzimalo u obzir koliko u Holadniji ili Nemačkoj imate tropskih noći u kojima se temperatura ne spušta ispod 20 stepeni, a ima svega jedna ili nijedna. A te tropske noći ekstremno utiču na razvoj gljivica na polju - upozorava Jajić.Od toga se, prema njegovim rečima, možemo braniti samo primenom pune agrotehnike.- Ona kreće od dubokog oranja, pa da imamo sreće da izmrzne, pa da imamo sreće da bude snega, kog nema već deceniju ili kiše i slično. Prošle godine smo imali februar i mart koji su bili izuzetno sušni i već početkom aprila se u suvu zemlju sejalo zrno - podseća on.Jedina odbrana na polju je da biljka bude što zdravija, tvrdi Jajić.- Biljka, kao i čovek, mora da bude zdrava i da ima što bolju kondiciju, jer se tako može odupreti gljivicama koje ih napadaju - ističe on.Primeni pune agrotehnike, kako kaže, jako mnogo doprinelo bi i navodnjavanje.Ipak, u poslednje dve decenije ostvaren je napredak, tvrdi Jajić.- U poslednjih 20 godina jeste dosta toga učinjeno u tom pravcu, posebno u pogledu skladišnog prostora. Oni su nama posle 2000. godine bili možda i najkritičnija tačka, a u međuvremenu su izgrađeni brojni skladišni prostori, silosi i slično po najmodernijim standardima i ne možemo reći da se aflatoksin formira u našim skladištima - kaže on.Pored navedenog, Jajić ističe da je bitan i momenat setve i skidanja roda.- Ono šta svako može da radi, jeste da se na vreme zaore, a to ne rade svi poljoprivrednici. I tu već imamo ogroman rizik da se neće dobiti potpuno snažna i zdrava biljka koja će se odupreti - poručuje on.