Зачули смо блех музику, па бубањ. Улица Републике се некада звала Краљевски пут – Strada Reale. Strada Reale се наелектрисала.
Почели смо да извирујемо из кафеа.
– Шта је то?
Поворка је ишла према нама.
Тужна.
Славна.
Потресна.
Носати човек је корачао на челу. Држао је заставу. За њим су дошли старци. Старци су били униформисани. – Неки од њих су чланови Реда Светог Јована – помислио сам. За старцима су наишли редови младића у црном. Чинило се да носе статуу свеца. Уз тужну музику су се љуљали лево-десно. Медитеранска лица су била лепа. Била су као камен.
У...